Svetska agencija za hranu Ujedinjenih nacija (WFP) saopštila je da će smanjivati pomoć za hranu sirijskim izbeglicama u Jordanu jer su raspoloživa sredstva mala.
Agencija za hranu je primorana da smanji za jednu trećinu mesečnu novčanu pomoć za svih 119.000 sirijskih izbeglica u dva najveća izbeglička kampa u Jordanu.
Počev od avgusta, sirijske izbeglice u kampovima će dobijati smanjenu novčanu naknadu od 21 dolar po osobi mesečno, što je manje u odnosu na prethodni iznos od 32 dolara. Sirijske izbeglice koje žive u oba kampa imaju ograničene izvore prihoda zbog samo 30 odsto odraslih koji rade – uglavnom na privremenim ili sezonskim poslovima – dok 57 odsto stanovnika kampa kaže da im je novčana pomoć jedini izvor prihoda.
Negativne strategije suočavanja, uključujući dečiji rad, povlačenje dece iz škole, dečji brak i nagomilavanje dugova, već su porasle među izbeglicama u kampovima za 25 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Smanjenje nivoa pomoći naglašava hitne izazove sa kojima se WFP suočava u pružanju ključne podrške ugroženim izbeglicama u Jordanu. Uprkos smanjenju vrednosti novčane pomoći za sve izbeglice koje žive van kampova i postepenom isključivanju približno 50.000 pojedinaca iz pomoći da bi se dao prioritet najsiromašnijim porodicama, WFP se i dalje suočava sa kritičnim nedostatkom sredstava od 41 milion dolara.
Rastući finansijski izazovi razlog
Od početka sirijske krize, kako se navodi u saoštenju Svestkog programa za hranu Ujedinjenih nacija, WFP je pružao podršku ugroženim sirijskim izbeglicama u Jordanu, obezbeđujući im pristup osnovnim potrebama za hranom. Međutim, sa rastućim finansijskim izazovima, WFP je bio primoran da smanji svoju pomoć kako bi povećao ograničene raspoložive resurse.
Smanjenje finansiranja takođe je pogodilo milione sirijskih izbeglica u Libanu i Turskoj, gde su anti-izbeglička retorika i pozivi na masovne deportacije pojačali posle ekonomskih i političkih kriza.
Predstavnik agencije UN za izbeglice u Jordanu Dominik Barč rekao je da je manjak pomoći primorao agencije da obraćaju pažnju samo na najugroženije porodice, ostavljajući na cedilu mnoge kojima je potrebna pomoć.
Podsetimo, zapadne zemlje i dalje drže Siriju pod sankcijama zbog navodnih ratnih zločina i umešanosti u trgovinu drogom, i nisu podržale obnavljanje veza sa Asadovim režimom za razliku od arapskih zemalja koje su to uradile.
Sirijska pobuna koja se pretvorila u građanski rat, ušla je u 13. godinu, a tookom nje je poginulo skoro pola miliona ljudi i raseljena je polovina predratnog stanovništva od 23 miliona.
(EURACTIV.rs)