„Da ste me pitali pre više od godinu dana da li bismo mogli da upravljamo situacijom u kojoj milioni i milioni izbeglica dolaze u EU, sumnjala bih u to - ali jesmo", rekla je Ilva Johanson, komesarka EU za unutrašnje poslove

„Da ste me pitali pre više od godinu dana da li bismo mogli da upravljamo situacijom u kojoj milioni i milioni izbeglica dolaze u EU, sumnjala bih u to - ali jesmo", rekla je Johansonova.

„Kada sam preuzela dužnost komesara, bili smo u situaciji da je cela oblast migracione politike bila blokirana, pomalo toksična i bilo je veoma teško baviti se njom. Moj glavni zadatak od predsednice Komisije Fon der Lajen bio je da je deblokiram i da pronađem način da se bavim migracijama i upravljanjem migracijama na propisan način", rekla je ona.

„U četvrtak ujutru, kada je počela invazija, probudili smo se i videli da je razmera veća od onoga što smo očekivali", rekla je ona, podsećajući da je 40-50.000 ukrajinskih izbeglica prešlo u EU prvog dana.

Privremena zaštita
Manje od nedelju dana nakon što je počeo rat, EU je prvi put aktivirala Direktivu o privremenoj zaštiti, 20 godina star zakon osmišljen da pomogne izbeglicama.

Ova mera je omogućila Ukrajincima da se slobodno kreću širom EU, dajući im trenutna prava da tu žive i rade, a takođe im nudi pristup socijalnoj zaštiti u vidu stanovanja i medicinske nege.

To je značilo da su dobili status privremenog boravka bez potrebe da prolaze kroz složene procedure azila.

Brza i jednoglasna odluka da se koristi klauzula o zaštiti izbeglica bila je izuzetna. Ona je i u oštroj suprotnosti sa dugogodišnjim zastojem u naporima oko pravila EU o azilu.

„U početku je bilo oklevanja među zemljama članicama, posebno među onima koje su najviše pogođene, pitajući se kako će to zapravo funkcionisati", rekla je ona.

„Tada sam se setila i izbegličke krize koju smo imali 2015. godine, kada nismo aktivirali Direktivu o privremenoj zaštiti, što mislim da je bila pogrešna odluka", dodala je ona.

EU je nedavno produžila direktivu do marta 2024. i pokrenula pilot platformu za pomoć Ukrajincima da nađu posao u zemljama članicama.

Izvor: EPA-EFE/ANTONIO PEDRO SANTOS

Naučene lekcije

Upitana o lekcijama naučenim iz suočavanja sa prilivom izbeglica iz Ukrajine tokom prošle godine, Johanson je rekla:

„Jedna od važnih stvari je bila što smo odmah uspostavili Platformu solidarnosti i imamo veoma blisku saradnju između zemalja članica, Evropske komisije i agencijama Unije, i pozvali smo spoljne partnere kao što su SAD, Kanada i Velika Britanija", dodala je ona.

„Takođe smo prilično brzo podizali svesti kada je u pitanju ogroman rizik od trgovine ljudima i čini se da je sada godinu dana kasnije to bilo prilično uspešno - imamo vrlo malo slučajeva trgovine ljudima, imajući u vidu da smo imali 16 miliona ulazaka prošle godine", rekao je Johanson.

Johanson je takođe istakla značaj čvrstih odnosa između EU i ukrajinske vlade i vlasti.

„Kada smo davali predloge o masovnim izbegličkim situacijama kao što je Direktiva o privremenoj zaštiti, nismo uzeli u obzir mogućnost da možemo da radimo sa vladom iz zemlje iz koje beže - ovo je veoma jedinstvena situacija da smo to mogli da uradimo i to nam je mnogo pomoglo", dodala je ona.

Prema njenim rečima, ovo je lekcija za buduće situacije u vezi sa izbeglicama.

Na pitanje da li bi ta rešenja mogla da se pretoče u buduće migracione krize, Johanson je rekla: „Kada sve zemlje članice rade zajedno, sa Komisijom, sa našim agencijama - možemo mnogo toga da podnesemo - ovo je najvažnija naučena lekcija."

Zabrinutost ostaje
„Brojke su stabilne već skoro godinu dana", rekla je Johansonova, iako priznaje da „stambeno pitanje zabrinjava" brojne zemlje članice, jer se mnogo izbeglica nalazi u velikim gradovima gde možda već nedostaje dovoljno stanova.

Međutim, kada je u pitanju školovanje, Johanson je primetila da su napori "urodili plodom" jer su zemlje članice uspele da prime 700-750.000 dece u škole.

„Zaista je neverovatno kako su zemlje članice uspele da tako brzo upravljaju ovolikim kapacitetom", rekla je Johanson.

Ovo uključuje sve veći broj odraslih koji pohađaju stručnu obuku i kurseve jezika, sa više od 650.000 izbeglica koje su već našle posao od 2 miliona njih koji su radno sposobni. Pored toga, 450.000 izbeglica se prijavilo na biroe za zapošljavanje u potrazi za poslom, prema procenama EU.

Upitana da li ukrajinska strana traži konkretnu pomoć, Johanson je rekla da je u pitanju prvenstveno podrška deci, posebno onoj kidnapovanoj i odvedenoj u Rusiju, i ratnoj siročadi.

Potrebno je više novca
Na pitanje da li će EU razmotriti jače finansijske mere za podršku zemljama koje na prvoj liniji primaju migrante, Johanson je rekla da će, iako je vanredna situacija prošla, „finansijska podrška EU morati da se nastavi dugoročno".

„Već smo mnogo promenili u budžetu EU - možda oko 10 milijardi je stavljeno na raspolaganje uglavnom preko kohezionih fondova", rekao je Johanson.

„To nije nešto što možete jednostavno da zaustavite, i to je nešto što zemlje članice razumeju", dodala je ona.

Ostati?
„Drugo pitanje je, naravno, da se nadaju da će se njihovi građani vratiti u Ukrajinu - to je zabrinutost ukrajinske vlade", rekla je Johanson.
„Jer ono što se sada pojavljuje jeste da bi mnoge članice želele da zadrže ukrajinske izbeglice jer su im potrebne na tržištu rada, a Ukrajina želi da se vrate, sada ili kasnije", dodala je ona.

Poslednjih nedelja, ukrajinska vlada je bila željna da saopšti da želi da stvori uslove neophodne za povratak onih koji su pobegli na sigurno, zabrinuta zbog potencijalno trajnog „odliva mozgova" iz zemlje.

Jedna od tri ukrajinske izbeglice oseća se kao deo zajednice zemlje domaćina. Ipak, prema nalazima Agencije za osnovna prava EU, isti broj takođe želi da se vrati kući.

„Fokus je na tome da je apsolutno neophodno da nastavimo da podržavamo Ukrajinu vojnim naporima, jer Putin ne sme da pobedi - to je apsolutno najvažnija stvar", rekla je Johanson.

„Kada govorimo o periodu posle rata, mora da usledi Putinovov gubitak, jer u suprotnom, ovo se nikada neće završiti", rekla je Johanson.

(EURACTIV.rs)