Zbog registrovanih 11 miliona graničnih prelaza, pojavila se briga oko društvenih sukoba i drugih teškoća koje bi mogle nastati kao rezultat toga što je Poljska ranije bila skeptična prema politici azila i migracije EU.

Prošle godine je oko 77 odsto Poljaka bilo uključeno u pomoć izbeglicama iz Ukrajine u prvim mesecima rata, trošeći oko 2 milijarde evra iz sopstvenih džepova, pokazalo je istraživanje Poljskog ekonomskog instituta (PIE).

Sa prilivom tolikog broja ljudi, pojavila se zabrinutost zbog društvenih sukoba i drugih poteškoća koje bi mogle nastati kao rezultat toga što je zemlja ranije bila skeptična prema politici azila i migracije EU.

Kako rat ulazi u drugu godinu i poljske vlasti su registrovale skoro 11 miliona graničnih prelaza, migracioni tokovi su dostigli stabilan ritam.

Iako su se mnogi od tada vratili u Ukrajinu ili otišli iz Poljske u druge zemlje, više od 1,4 miliona ljudi je ostalo registrovano u okviru Direktive o privremenoj zaštiti EU ili slične nacionalne šeme.

Izvor: EPA-EFE/DAREK DELMANOWICZ

„Situacija u našem gradu je potpuno drugačija nego pre rata", rekao je gradonačelnik Žešova Konrad Fijolek za EURACTIV, godinu dana nakon što smo ga je EURACTIV prvi put sreo na vrhuncu izbegličke krize.

„Naš izazov sada je da stvorimo uslove za integraciju jer žele da nađu posao, žele da budu finansijski nezavisni i žele da započnu novi život ovde", dodao je on.

Grad od 200.000 stanovnika trenutno je dom između 30-40.000 ukrajinskih izbeglica, dok je na vrhuncu krize njih broj bio 100.000, što je porast novih stanovnika od skoro 50%.

Dok se čini da se integracija ukrajinskih izbeglica u poljsko društvo odvija bez većih problema, izazovi ostaju.

„U Poljskoj, Slovačkoj i drugde širom Evrope, prešli smo sa hitnog odgovora na podršku vladama da podstiču uključivanje izbeglica u nacionalne sisteme, sa fokusom na pomoć najugroženijima", rekla je prošlog meseca Paskal Moro, regionalna direktorka Biroa za Evropu UNHCR-a.

„UNHCR je u partnerstvu sa nacionalnim i lokalnim akterima, uključujući ministarstva, opštinske vlasti, nevladine organizacije i organizacije koje brinu o izbeglicama, kako bi proširio pristup obrazovanju, zapošljavanju, stanovanju, socijalnoj zaštiti i medicinskoj ili drugoj pomoći", dodala je Moro.

Za mnoge ukrajinske izbeglice, poljski jezik je važan faktor. Poljski i ukrajinski su dovoljno slični da obema stranama omogućavaju laku međusobnu komunikaciju.

„Imamo oko 2.000 dece u našim školama, kojima moramo da držimo časove poljskog i integrišemo ih u poljski obrazovni sistem", rekao je Fijolek.

„Ali naš grad je pun, nemamo slobodna mesta u našim školama, treba da osnivamo nove škole, nove vrtiće, gradimo nove, jeftinije stanove i stvaramo mogućnosti za zapošljavanje", rekao je on.

„Mi kao grad i kao region pokušavamo da napravimo integrisani sistem, ali sigurno će nam biti potreban novac za to - možda poseban vladin program za integraciju ili program EU za gradove i regione koji primaju izbeglice", dodao je Fijolek.

Međutim, na pitanje da li je saslušan njegov i zahtev kolega gradonačelnika, gradonačelnik Žešova je rekao da „trenutno nema perspektive za to".

Njegovi komentari dolaze pošto je direktna finansijska podrška vlade takođe smanjena u poslednjih nekoliko meseci.

Izvor: EPA-EFE/Albert Zawada

Još jedan izazov, koji je manje hitan kako rat i dalje besni, u vezi je sa pitanjem šta budući Ukrajinci vide za sebe u zemlji.

Jedno od glavnih pitanja, rekli su poljski i ukrajinski zvaničnici EURACTIV-u na terenu, biće da li će se ukrajinski državljani koji su postali izbeglice vratiti u matičnu zemlju.

„Ukrajinci razmišljaju o budućnosti ovde i pretpostavljam da će većina njih ostati ovde još dugo", rekao je Fijolek.

Ukrajinska vlada nestrpljivo je saopštila da želi da stvori uslove neophodne za povratak onih koji su pobegli na sigurno, zabrinuta zbog potencijalno trajnog „odliva mozgova" iz zemlje.

„Bez sumnje, zahvalni smo Poljskoj i drugim zemljama što su primili naše građane, a sve dok rat traje jasno je da je teško planirati bilo kakvu budućnost", rekao je jedan ukrajinski lokalni zvaničnik za EURACTIV.

„Ali nakon rata, u zavisnosti od toga koliko će to trajati u budućnosti, neki od njih bi mogli biti dobro integrisani i nastanjeni u zemljama domaćinima i možda neće biti voljni da se vrate", dodao je zvaničnik.

Širi region se takođe raduje novim mogućnostima u svetlu jačih kulturnih veza i programa saradnje preko granice sa Ukrajinom.

„Rat ubrzava nestanak granice i povećanje integracije", rekao je Fijolek.

Na pitanje da li bi lekcija naučena iz ove izbegličke krize mogla da bude promena u poljskom pristupu migracijama uopšte, gradonačelnik je rekao da je „uprkos veoma tužnom razlogu, to bila odlična prilika da se stvori novo poljsko društvo, otvorenije i iskusnije u integracionim procesima".

„Često govorimo o nama kao o neorganizovanom društvu, ali tokom ovog rata mogli smo da pokažemo celom svetu koliko smo organizovani, kako možemo da pomognemo i siguran sam da posle rata možemo da se ujedinimo i da pružimo još više podrške", dodao je on.

(EURACTIV.rs)