Integracija Ukrajinaca u nemačko društvo i tržište rada funkcionisalo je bolje nego tokom prethodne izbegličke krize, najviše zbog toga što imaju bolji tretman.

Nakon ruske agresije na Ukrajinu, EU je prvi put aktivirala Direktivu o privremenoj zaštiti , 20 godina star zakon osmišljen da pomogne izbeglicama.

Ova mera je omogućila Ukrajincima da se slobodno kreću širom EU, dajući im trenutna prava da žive i rade unutar bloka, i nudeći im pristup socijalnim beneficijama kao što su stanovanje i medicinska nega.

To je takođe značilo da su dobili status privremenog boravka bez potrebe da prolaze kroz složene procedure azila.

Pozdravljajući pojednostavljenu proceduru za Ukrajince, nemačka nevladina organizacija „Pro Asil“ sada upozorava da ima „prvorazrednih i drugorazrednih izbeglica“, ljudi iz trećih zemalja koji nemaju iste opcije, čak i ako beže od rata kod kuće.

„Pravna situacija je omogućila da civilno društvo, kao i ukrajinska zajednica, mogu mnogo da pomognu u ovom procesu dolaska ljudi iz Ukrajine“, rekao je za EURACTIV Tarek Alaovs, portparol Pro Asil za izbegličku politiku.

Međutim, Alaovs se požalio da „ovo još nije omogućeno svim drugim grupama, ni ljudima iz Avganistana ni Sirije“.

Po dolasku u Nemačku, izbeglice i tražioci azila iz drugih trećih zemalja se trenutno premeštaju u „prihvatne centre“, često van većih gradova i sa malo kontakta sa ostatkom društva i bez mogućnosti izbora u kom regionu će završiti.

„Iako imamo veliku zajednicu iz Sirije, na primer, ovi ljudi moraju da žive u objektima za početni prihvat“, rekao je Alaovs. „To znači da iako možda imaju brata u Hamburgu, ipak bi bili raspoređeni u prihvatni centar u Bavarskoj".

Pošto žive među drugim izbeglicama i imaju malo kontakta sa maternjim govornicima, oni takođe ne bi mogli da steknu jezičke veštine tako brzo koliko Ukrajinci trenutno mogu.

Osim toga, sve dok ljudi žive u tim početnim prihvatnim centrima, ne smeju da rade prvih devet meseci nakon dolaska.
U Berlinu bi se, na primer, potvrda o dozvoli za rad slala podnosiocima zahteva automatski, odmah nakon podnošenja zahteva na mreži.

„Ovo utiče na ljude iz svih drugih zemalja porekla osim Ukrajine“, rekao je Alaovs, kritikujući nedostatak političke volje.

„Ukrajinski narod uopšte nije kriv, već političari koji nemaju volju da se prema izbeglicama ponašaju jednako“, rekao je on.

Situacija 'nije uporediva'

Na pitanje o neskladu, nemačko Ministarstvo za rad i socijalna pitanja (BMAS) je reklo da situacija sa Ukrajincima nije uporediva sa situacijom drugih izbeglica ili migranata.

Za Ukrajince „ne postoji ni preferencijalni tretman ni nedostatak u poređenju sa izbeglicama iz drugih zemalja jer ove dve grupe nisu uporedive“, rekao je portparol ministarstva za EURACTIV, pojašnjavajući da je to zato što je za ljude koji beže iz Ukrajine, EU aktivirala opciju „ privremena zaštita”.

Odluka je prvobitno doneta 4. marta 2022, nedelju dana nakon početka rata u Rusiji, a nedavno je produžena do marta 2024. godine.

„Za izbeglice koje prolaze kroz redovan postupak azila, potreba za zaštitom još nije utvrđena na početku postupka“, rekao je portparol. Nasuprot tome, „čim se dodeljuje zaštitno zvanje, ove izbeglice takođe imaju neograničen pristup nemačkom tržištu rada“.

Ali po Alaovsovom mišljenju, takvo rezonovanje nije ubedljivo.

„Trenutni slučaj pokazuje da možemo sve drugačije“, rekao je on. „Mogli ste da aktivirate privremenu zaštitu za Sirijce, na primer, početkom 2015. godine.

„EU to nije aktivirala“, dodao je Alaovs. „Nemačka bi mogla da igra ulogu na evropskom nivou tako što bi to proaktivno zahtevala, ali to tada niko nije zahtevao.

„Sirijci su takođe pobegli od ruskog režima i ruskih projektila 2015, baš kao što su Ukrajinci sada. Ne vidim nikakvu razliku između ljudi ili kriza koje podjednako utiču na ljude“, rekao je Alaovs.

„Vidim samo razliku u političkoj volji kako se odnositi prema ljudima“, rekao je on i dodao da to ne može opisati drugačije nego da je to jednostavno „pitanje diskriminacije, rasizma“.

Praktični izazovi ostaju

U međuvremenu, čak i uz aktiviranu opciju za lak pristup tržištu rada, zainteresovane strane naglašavaju da to ostaje izazov u praksi.

„Integracija u zapošljavanje zahteva vreme“, rekao je za EURACTIV portparol nemačkog udruženja poslodavaca BDA.

„Pravni uslovi za primenu direktiva EU o privremenoj zaštiti su dobri, ali postoje praktične prepreke“, rekao je portparol.

„Pošto većina izbeglica ne zna nemački, obično pohađaju kurs jezika pre nego što se zaposle“.

„Generalno, često nedostaje mesta za brigu o deci. Prepreke u priznavanju profesionalnih kvalifikacija u regulisanim profesijama takođe otežavaju zapošljavanje“, dodao je portparol.

Od početka ruskog rata protiv Ukrajine, u Nemačkoj je registrovano više od milion izbeglica, većinom žena i dece.

U međuvremenu, ukupno 159.000 Ukrajinaca moglo bi da se zaposli redovno na nemačkom tržištu rada, što uključuje i Ukrajince koji su ranije živeli u Nemačkoj.

Među Ukrajincima u Nemačkoj, kvota za zapošljavanje iznosila je 20 odsto od januara 2023. godine, što je manje sa 52 odsto pre početka rata, saopštilo je ministarstvo. Samozaposleni nisu uključeni u kvotu.

(EURACTIV.RS)