Vladini sukobi u Berlinu mogli bi da dovedu do toga da Nemačka odustane od principa obaveznog renoviranja u direktivi EU o zgradama.

Da bi to uradio, Brisel je predložio reviziju direktive EU o energetskim performansama zgrada (EPBD) i uveo minimalne standarde energetske efikasnosti (MEPS) kako bi renoviranje zgrada sa 15% najlošijih performansi postalo obavezno u celom bloku od 27 zemalja.

Međutim, predlog nailazi na otpor sa svih strana.

Koalicija od 15 zemalja koju predvode Rim i Varšava pokušava da porazi ambiciju bloka. U suprotnom taboru, grupa od 6 zemalja predvođena Francuskom i Nemačkom pokušava da je podrži.

Evropski parlament je sa svoje strane podržao ambiciozne standarde obaveznog renoviranja i usvojio stav koji se smatra veoma ambicioznim. Parlament i zemlje EU moraju da odobre standardni tekst pre nego što on bude pretočen u zakon.

Međutim, nemačka vlada je sada spremna da povuče svoju podršku ambicioznim standardima energetskih performansi i umesto toga odluči se za fleksibilniji pristup, rekli EURACTIV- u izvori u Berlinu.

Prošle nedelje, koalicija tri stranke u Berlinu pristala je da nastavi sa kontroverznim predlogom da se novi fosilni kotlovi zabrane od 2024, uprkos protivljenju liberalnog FDP-a.

Prema izvorima u Berlinu, ova podrška došla je u zamenu za napuštanje minimalnih standarda energetskih performansi u EPBD.

„Cilj savezne vlade u predstojećim pregovorima je da ima propise koji su bliski realnom životu i nikoga ne opterećuju“, rekao je portparol vlade za EURACTIV, ne pominjući poslanike u parlamentu.

Portparol je dodao da vlada „još uvek razgovara“ o direktivi EU o zgradama, navodeći potrebu da se osigura da zgrade postanu klimatski neutralne do 2050. godine.

Međutim, podrška vodeće stranke u nemačkoj koaliciji, SPD, možda jenjava. Posmatrači kažu da nemački kancelar Olaf Šolc više ne podržava obavezne ciljeve obnove EU zbog straha da bi to dodatno opteretilo nemačke građane koji su već bili pogođeni nizom kriza poslednjih godina.

Ministarka građevinarstva Klara Gejvic, bliska Šolcova saveznica u SPD partiji, takođe zazire od obaveznog renoviranja.

„Ne mislim da je u skladu sa nemačkim ustavom da se renoviranje po zakonu učini obaveznim“, rekla je ona u martu.

Daniel Fost, poslanik nemačkog Bundestaga zadužen za politiku izgradnje FDP-a, kaže da je „prisilno renoviranje zgrada pogrešan put“.

Šefica Zelenih, Rikarda Lang, rekla je za EURACTIV da Berlin neće odustati od borbe za ambiciozne građevinske standarde. Međutim, ona je upozorila da se društvene implikacije moraju pažljivo razmotriti.

Prostor za kompromis?

S obzirom da su Zeleni u Berlinu naizgled brojčano nadjačani, opkoljena strana bi mogla biti primorana da ustupi teren.

Umesto pristupa jedne zgrade koji je predložila Evropska komisija i  koji je podržan od strane Parlamenta, ili pristupa prosečnog fonda zgrada koji favorizuju zemlje EU, pristup obaveznoj obnovi zasnovan na susedstvu može biti usvojen kao kompromis, kažu izvori.

Švedska, koja je rotirajuće predsedavajuća Savetom EU, pokazala je malo ambicije da započne trosmerne pregovore za zaključenje direktive o zgradama. Španija takođe. Kao rezultat toga, usvajanje zakona može još potrajati.

(EURACTIV.rs)