Osam zemalja EU traži radikalne reforme sistema azila i čvršća ograničenja zbog neregularnih migracija, piše u pismu u koje je EURACTIV imao uvid.

Zahtevi su poslati u pismu Evropskoj komisiji i šefovima Ursuli fon der Lajen i Čarlsu Mišelu, a pismo potpisuju vlade Danske, Litvanije, Letonije, Estonije, Slovačke, Grčke, Malte i Austrije.

Fon der Lajen je sličan stav iznela u pismu poslatom zemljama članicama 26. januara, kada je skrenula pažnju na borbu protiv trafikinga kroz povećano vraćanje migranata, sporazume sa trećim zemljama i ubrzavanje pregovora o evropskom Paktu o migracijama i azilu.

Pismo osam vlada, u koje je EURACTIV imao uvid, traži da se formira harmonizovani evropski okvir koji će obuhvatiti sve relevantne rute migracija.

"Čvršća i efikasnija kontrola na granicama je potrebna, uz jaču politiku po pitanju vraćanja i sporazuma sa trećim zemljama", smatraju vlade zemalja potpisnica.

Migracija je visoko na agendi EU nakon oštrog skoka broja neregularnih migranata koji prelaze evropske granice. U prošloj godini takvih prelazaka bilo je 330.000, što je porast od 64 odsto u odnosu na 2021. godinu.

Debata o načinu i finansiranju izgradnje ograda na granici evropskim sredstvima ponovo je u fokusu i smatra se da će biti jedna od kontroverznijih tačaka samita. Komisija je već izrazila protivljenje, ali su konzervativne grupe u Evropskom parlamentu, kao i zemlje kao što su Austrija i Holandija, za ovu meru.

Predsednik Evropske narodne partije, Manfred Veber, na Tviteru je napisao da "ograde u izuzetnim slučajevima nisu tabu".

"Moramo da povratimo red na spoljašnjim granicama Evrope, i kao što smo videli u Španiji, Grčkoj i Bugarskoj, tehničke mere i sprovođenje zakona mogu da budu neophodni", napisao je on.

(EURACTIV.rs)