Životna sredina

U SUSRET KLIMATSKOM CILJU ZA 2040: Da li su očekivanja realna i koji su mogući problemi?

Autor Milena Antonijević

Očekuje se da će Evropska komisija svoj predloženi klimatski cilj za 2040. izneti 6. februara, što mnogi vide kao nasleđe za novi tim koji će voditi briselsku izvršnu vlast nakon junskih izbora za parlament EU

Izvor: Mondo/ Stefan Stojanović

Odgovarajući nivo ambicija EU za 2040. bio je u centru debate kada su poslanici u Evropskom parlamentu glasali za novog komesara EU za klimatsku akciju, Vopkea Hoekstru, u oktobru prošle godine.

Pod pritiskom poslanika, Hoekstra je obećao da će braniti smanjenje neto emisija gasova staklene bašte od 90% do 2040. godine, u skladu sa savetima Evropskog naučnog savetodavnog odbora za klimatske promene, koji je preporučio smanjenje od 90-95%.

Za grupu ekoloških kampanja Carbon Market Vatch, ciljni plan za 2040. predstavlja poslednju priliku za Komisiju da ostavi odgovarajuće nasleđe u borbi protiv klimatskih promena.

„Podržavamo usvajanje pravno obavezujućeg cilja za smanjenje bruto emisija za više od 90% u poređenju sa 1990. godinom", rekao je Sem Van den Plas, direktor politike u Carbon Market Vatch-u.

Međutim, Van den Plas je takođe jasno stavio do znanja da ekološke grupe očekuju da će EU usvojiti mnogo viši nivo ambicija, u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma.

„Voleli bismo da vidimo cilj nulte emisije za 2040", rekao je on za Euractiv, izražavajući stav koji podržavaju druge ekološke grupe poput VVF-a.

„Stav VVF-a je da EU treba da ima za cilj postizanje klimatske neutralnosti 100% smanjenja neto emisija GHG do 2040. godine i smanjenje emisija do 2030. godine za 65%", saopštila je grupa za zaštitu prirode.

Paskal Kanfin, predsednik odbora za životnu sredinu Evropskog parlamenta, takođe podržava visok cilj za 2040.

Prema njegovim rečima, tempo smanjenja emisija utvrđen za 2020. i 2030. (-20% i -55% u odnosu na nivoe iz 1990. godine) već stavlja EU na dobar put da postigne smanjenje emisija od 90% do 2040. godine.

„Ako uložimo isti napor između 2030. i 2040. godine, dostići ćemo -90%", rekao je on za Euractiv u nedavnom intervjuu.

Kanfin je takođe ukazao na Pariski sporazum, koji kaže da emisije u bogatim zemljama moraju biti smanjene na neto nulu do 2050. „najkasnije", sugerišući da bi rok do 2045. bio poželjniji kako bi se sproveo u skladu sa obavezama EU.

„Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), Evropa bi trebalo da dostigne neto nulu do 2045. godine", rekao je francuski poslanik.

Uklanjanje ugljenika

Još jedno ključno pitanje u debati o ciljevima za 2040. je udeo smanjenja emisija koji se mogu očekivati od uklanjanja ugljenika postignutog prirodnim rešenjima kao što su šume i očuvanje prirode.

Prema Carbon Market Vatch-u, mora se napraviti jasna razlika, sa odvojenim ciljevima za smanjenje emisija, uklanjanje ugljenika iz korišćenja zemljišta i šumarstva (LULUCF), i onih koji se postižu tehnološkim sredstvima kao što je Direktno zahvatanje vazduha (DAC).

„Snažno preporučujemo odvajanje smanjenja emisija od tehnološkog uklanjanja ugljenika i ciljeva LULUCF-a", navodi Carbon Market Vatch u svom doprinosu ciljnom planu Komisije za 2040. godinu.

U tom kontekstu, Van den Plas napominje da će Komisija 6. februara takođe predstaviti dokument o „planu upravljanja industrijskim ugljenikom", sa ciljem razvoja tehnologija za hvatanje i skladištenje ugljenika kako bi se smanjile emisije iz teške industrije.

„Uklanjanje ugljenika ima svoju ulogu, ali ako se politika fokusira samo na kompenzaciju za teške industrije, postoji rizik da ćemo nastaviti da proizvodimo emisije gasova staklene bašte", upozorava Van den Plas.

Ono što je najvažnije, aktivisti kažu da krediti za uklanjanje ugljenika moraju biti isključeni iz trgovine u okviru tržišta ugljenika u EU, Šeme trgovanja emisijama, kako bi se održao pritisak na zagađivače da se dekarboniziraju.

„Tržišta ugljenika su sama po sebi neprikladna za uklanjanje ugljenika jer je kvalitet, a ne cena, ključno pitanje", tvrdi CMV.

To bi takođe rizikovalo potkopavanje tržišta ugljenika u EU jer bi „poslalo signal učesnicima na tržištu da EU ETS granica neće biti obavezujuća u budućnosti".

Umesto toga, „trebalo bi utvrditi poseban cilj za ova uklanjanja na osnovu čvrste procene održivosti i potencijalnog uticaja ovih aktivnosti", tvrdi CMV.

Izbegavanje deindustrijalizacije

Evropske industrije kažu da podržavaju klimatske ciljeve EU, ali upozoravaju da politike dekarbonizacije takođe moraju da čuvaju svoju konkurentnost u odnosu na kompanije van Evrope.

„Glavni cilj od 90% za čitavo društvo EU podrazumeva skoro potpunu dekarbonizaciju energetski intenzivnih industrija kao što je čelik", kaže Evropsko udruženje za čelik, Eurofer.

„Ovo je moguće samo ako postoji sigurnost pristupa konkurentnoj čistoj energiji u neviđenim količinama, uz izjednačavanje terena sa drugim regionima sveta koji ne dele iste klimatske ambicije", dodaje Eurofer, napominjući da bi dekarbonizacija EU industrije čelika „zahtevala ekvivalent trenutnoj potrošnji električne energije u Nemačkoj".

Evropski savet za hemijsku industriju (CEFIC) se slaže. U svom doprinosu debati EU o klimatskim ciljevima do 2040. godine, navodi se da moraju biti dostupna „čvrsta rešenja za finansiranje"  investicija sa niskim emisijama ugljenika, uz veću „dostupnost niskougljenične i obnovljive energije".

CEFIC strahuje da će kombinacija visokih cena energije, rastućih troškova ugljenika i nedostatka finansijske podrške od strane vlada naterati hemijske kompanije da lociraju nove fabrike van EU, gde su troškovi proizvodnje obično niži.

„Napori Evrope da smanji industrijske emisije ne bi trebalo da dovedu do delokalizacije delova vitalnih industrijskih lanaca vrednosti", upozorava CEFIC.

Eurofer razmišlja u istom pravcu, rekavši da se „klimatske ambicije moraju postići inovacijama i investicijama u Evropi, a ne deindustrijalizacijom".

Sledeći koraci

Ministri životne sredine EU imaće priliku da razgovaraju o ciljnom planu za 2040. kada se okupe 16. januara na prvom neformalnom Savetu za životnu sredinu koji se održava pod belgijskim predsedavanjem EU.

Nakon što Komisija iznese svoj predlog 6. februara, u martu će se održati zvanična razmena stavova u Savetu za životnu sredinu.

Šefovi država EU će tada imati priliku da se izjasne o debati na samitu 27-28. juna u okviru Strateške agende EU za 2024-2029, koja će odrediti prioritete EU za novi institucionalni ciklus nakon junskih EU izbora.

(M.A./EURACTIV.rs)