Od 1. oktobra ove godine počela je prelazna faza primene Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika, EU Carbon Border Adjustment Mechanism (CBAM) regulative koja uvodi svojevrsnu uvoznu carinu na emisije ugljen-dioksida.

CBAM menja režim međunarodne trgovine sa EU i utiče na troškove, marže i konkurentnost na tržištu EU, kaže za EURACTIV Bogdan Gecić, osnivač i partner, Gecić Law.

Prema njegovim rečima, privredni subjekti treba da se ubrzano upute, pripreme i prilagode novim pravilima a trebalo bi i što pre krenuti sa pripremom za prvi kvartalni period CBAM izveštavanja.

Šta je CBAM i zašto je važan?

CBAM je važan deo ukupne strategije suočavanja sa problemom klimatskih promena, sadržane u zakonodavnom paketu "Spremni za 55", čiji je cilj da Evropa postane klimatski neutralan kontinent do 2050. godine, pojašnjava Gecić.

"Namera EU je da kroz CBAM izjednači tržišne uslove, obezbeđujući da evropske kompanije, koje već plaćaju cenu emisije ugljen-dioksida kroz EU sistem trgovine emisijama (ETS), budu u ravnopravnom položaju sa proizvodima iz zemalja u kojima postoje minimalne ili nikakve naknade ove vrste. Na ovaj način se želi sprečiti i problem "curenja" ugljen-dioksida, efekat premeštanja proizvodnje iz EU u zemlje s manje zahtevnom klimatskom politikom kako bi se izbeglo plaćanje cene emisija ugljen-dioksida", pojašnjava on i dodaje:

"Iako je CBAM pre svega instrument klimatske politike, efekti njegove primene znatno prevazilaze isključivo ekološka razmatranja. CBAM će značajno uticati na međunarodnu trgovinu i operativnu dinamiku u različitim sektorima privrede. Evropska unija koristi „efekat Brisela", uzdajući se u to da bi CBAM mogao postati zlatni standard za regulativu u ovoj oblasti, kao što je GDPR uticao na globalne standarde zaštite podataka o ličnosti. Na ovaj način, EU čini da se privredni subjekti van granica EU usklađuju sa njenim zakonima, stvarajući globalni domino efekat".

CBAM će se u prvo vreme odnositi na kategorije proizvoda iz oblasti proizvodnje gvožđa, čelika, aluminijuma, cementa, đubriva, električne energije i vodonika, ugljenično-intenzivne sektore, koji su ujedno najosetljiviji na opisano "curenje", a ova lista će se postepeno proširivati na sve proizvode koje već obuhvata sistem Evropske unije za trgovinu emisijama ugljen-dioksida, EU ETS.

Prema Gecićevim relima, očekuje se da će se obuhvat CBAM ubrzo proširiti na proizvodnju stakla, papira, mineralnih ulja, plastike i organskih hemikalija.

"Za privredne subjekte, a posebno one sa Zapadnog Balkana, uvođenje CBAM donosi brojne izazove, ali i prilike. Zbog znatnog učešća EU u ukupnom izvozu i strukture proizvodnje, naš region je naročito izložen. Zato je sada potrebno da kompanije koje izvoze navedene proizvode u EU budu agilne, informisane i orijentisane prema budućnosti. Složena pravila koje donosi CBAM ističu i potrebu da ključni akteri strateški usklade svoje aktivnosti, obezbeđujući prilagodljivost u novoj eri međunarodne trgovine", ističe on.

Šta predviđa CBAM?

Prelazni period primene CBAM počeo je od 1. oktobra 2023. godine i traje do 31. decembra 2025. godine.

Gecić kaže da će tokom ovog perioda, uvoznici u EU imati obavezu tromesečnog izveštavanja, između ostalog, o emisijama ugljen-dioksida za navedene kategorije proizvoda, ali u ovom periodu neće plaćati finansijske naknade.

Prema njegovim rečima, prve CBAM izveštaje treba podneti do 31. januara 2024. 

"Ovaj prelazni period privrednim subjektima i drugim zainteresovanim stranama daje vreme da se temeljno pripreme za potpuno uvođenje CBAM-a počev od januara 2026. godine, a kako bi se pojednostavio proces izveštavanja, biće uspostavljena elektronska baza podataka koja će prikupljati informacije iz CBAM izveštaja tokom prelaznog perioda", kazao je on.

Kako CBAM utiče na proizvođače van EU i uvoznike u EU?

Obračun emisija ugljen-dioksida u proizvodnji je složen proces koji pada na teret proizvođača van EU. Iako će u prvo vreme određene standardne vrednosti biti dostupne kako bi se premostili nedostajući podaci, one se u ograničenoj meri mogu koristiti. CBAM generiše potrebu za pouzdanim podacima o emisijama duž celog lanca snabdevanja, što će predstavljati značajan izazov za poslovne subjekte širom sveta, pa i kod nas.

"Iako tokom prelaznog perioda neće biti finansijskih nameta po osnovu CBAM, predviđene su kazne za neispunjavanje obaveze izveštavanja ili neistinito izveštavaje, koje se kreću od 10 do 50 evra po svakoj toni neprijavljenih emisija ugljen-dioksida. Od 1. januara 2026. godine počinje definitivni period primene CBAM, od kada stupa na snagu obaveza kupovine CBAM sertifikata u zavisnosti od nivoa emisija. Od tada ova regulativa može uticati na profitabilnost proizvoda, kao i na njihovu konkurentnost na tržištu EU, što bi bila najbolnija posledica uvođenja CBAM", naglašava Gecić.

Šta treba činiti?

Informisanost o CBAM-u i njegovim poslovnim posledicama je od velikog značaja za sve privredne subjekte koji su obuhvaćeni ovom regulativom, a koji teže kompatibilnosti sa tržištem EU i žele da ostvare konkurentan plasman svojih proizvoda na ovom tržištu. Ova regulativa predstavlja težnju za ostvarenjem globalne održivosti i nove tržišne dinamike pa je potrebno adaptirati se.

Prema Gecićevim rečima, jedan od željenih efekata je da CBAM podstakne druge zemlje i regione da uspostave sopstvene sisteme trgovanja emisijama gasova staklene bašte, a nedavne najave iz zemalja među kojima su Turska i Indonezija o uvođenju sistema za utvrđivanje cene emisija, potvrđuju ovu pretpostavku.

CBAM regulativa predviđa da se ovaj mehanizam neće odnositi na zemlje koje su uvele sisteme određivanja cene emisija ekvivalentne EU ETS-u, kao i da će se nadoknađivati samo razlika između cene koju određuje EU ETS i lokalni sistem, bez "duplog oporezivanja".

Poželjno je da i druge zemlje i regioni slede ove primere, navodi Gecić.

"Privredni subjekti treba da se ubrzano pripreme, najpre tako što će utvrditi da li su njihovi proizvodi obuhvaćeni CBAM-om, a zatim i temeljno proučiti finansijske i druge posledice uvođenja CBAM po njihovo poslovanje. Ključno je i analizirati potrebe za podacima za CBAM izveštavanje, naročito u pogledu merenja stvarnih emisija ugljen-dioksida u proizvodnji, utvrditi gde postoje nedostaci i uspostave interni procesi koji bi omogućili njihovo prikupljanje i praćenje. Ove mogućnosti treba utvrditi i kod dobavljača. Potrebno je pažljivo pratiti uputstva EU, kao i eventualne promene u pravilima, do kojih može doći u prelaznom periodu primene. Uvoznici u EU bi trebalo da se prijave pri Prelaznom elektronskom registru CBAM", naglašava Gecić.

Kako je kazao, ključno je da privredni subjekti budu pripremljeni.

"Veoma je važno da se prilagode i pripreme za budućnost u kojoj održivost nije pitanje izbora, već nova norma u međunarodnoj trgovini i poslovanju uopšte", zaključio je on.

(EURACTIV.rs)