Evropski proizvođači su ranije mogli da računaju da će emitovati oko polovinu svog CO2 bez dodatnih troškova u okviru cene ugljenika u EU kako bi zadržali svoju konkurentnost u odnosu na strane proizvode. To se sada menja.

Evropski proizvođači su ranije mogli da računaju da će emitovati oko polovinu svog CO2 bez dodatnih troškova u okviru cene ugljenika u EU kako bi zadržali svoju konkurentnost u odnosu na strane proizvode.

Međutim, 2021. godine Evropska komisija je predložila da se prava na slobodnu emisiju zamene zaštitnom tarifom za ugljenik - Mehanizmom za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). Šema je na kraju usvojena, da bi se postepeno uvodila od 2026.

Kompanije koje se nadaju da će izvoziti svoje proizvode sa visokim sadržajem ugljenika u Evropu moraće da plate, postepeno usklađujući troškove smanjenja ugljenika kompanija iz EU do 2032. godine, kada će šema stupiti na snagu u potpunosti.

U početku će samo čelik, gvožđe, cement, aluminijum, električna energija, vodonik i đubrivo biti obuhvaćeni tarifom (tj. roba čija je proizvodnja povezana sa velikim udelom globalne emisije CO2).

Komisija je sredinom avgusta objavila zahteve za detaljnim izveštavanjem koje će kompanije morati da ispoštuju. Prikupljanje podataka moraće da počne 1. oktobra ove godine, a prvi izveštaj treba da bude objavljen 31. januara 2024. godine, na veliko negodovanje nemačke hemijske industrije.

Birokratska opterećenja

"Birokratsko ludilo koje izaziva CBAM je neverovatno", napisao je na LinkedInu Volfgang Grose Entrup, šef nemačkog udruženja hemijske industrije VCI, dodajući da je "neophodno skrenuti pažnju na novi instrument za zaštitu klime".

"CBAM bi trebalo da bude poslednje sredstvo", saopštilo je industrijsko udruženje BDI, tvrdeći da pretnju nametima na ugljenik treba koristiti prvenstveno kako bi se strane zemlje primorale na poštovanje pravila.

Oglasile su se i razne konsultantske kuće. "Mnoge kompanije neće uspeti da ispoštuju sve nove obaveze od oktobra", rekao je za nemački list WamS Stefan Frajsmut, poreski stručnjak revizorske kuće KPMG.

Kao posledica toga, uslediće kazne. Pored toga, zbog nameta CO2 na čelik, "CBAM bi mogao da doprinese poskupljenju automobila u EU na duži rok", rekao je Frajsmut.

Strane kompanije takođe mogu da odbiju da prijave svoje emisije kako bi se pridržavale pravila, sprečavajući ih da izvoze u EU, što rezultira smanjenjem dobavljača, primetio je on.

Deloitte, konkurent KPMG-a, našao je slične probleme, kada je u pitanju spremnost među nemačkim firmama.

"60 odsto donosilaca odluka u kompanijama koje uvoze dotične proizvode iz zemalja van EU nije upoznato sa CBAM-om", saopštila je kompanija, na osnovu nalaza ankete u kojoj je učestvovalo 700 kompanija.

"Čak i ako CBAM, sa odgovarajućim finansijskim implikacijama, ne bude u potpunosti uveden do 2026. godine, postoji akutna potreba za akcijom za mnoge kompanije", objasnio je Majkl Šefer, partner u Deloitte-u.

Da bi se uskladile sa postupnim uvođenjem CBAM-a, kompanije bi morale da ubrzaju svoje obračunavanje ugljenika kako bi osigurale svoju usklađenost sa pravilima EU, dodao je on.

(EURACTIV.rs)