Zemlje EU su postigle zajednički stav o nacrtu pravila za smanjenje ugljičnog otiska teških vozila, nakon spornih diskusija o tome da li ugljenik koji se uštedi alternativnim gorivima u mešavini goriva u EU treba da se računa u ciljeve.
Pregovori su se produžili do kasno u noć na sastanku Saveta za životnu sredinu u Luksemburgu dok je špansko predsedavanje EU pokušavalo da pomiri različite stavove zemalja članica.
„Građani zaslužuju da žive u zelenijem i zdravijem okruženju, a mi smo sada korak bliže ovom cilju", rekla je španska ministarka Tereza Ribera Rodrigez.
„Istovremeno, mi osiguravamo konkurentnost industrije pojašnjavanjem mape puta za nove investicije", kazala je ona.
Savet EU je podržao ciljeve smanjenja CO2 koje je predložila Evropska komisija: smanjenje od 45% do 2030. godine, nakon čega sledi 65% 2035. i 90% 2040. godine.
Međutim, države članice nisu se složile oko datuma početka pravila kojima se nalažu autobusi sa nultom emisijom u urbanim područjima, pri čemu su neke, poput Danske i Portugala, podržale predlog Komisije za 2030. godinu, dok su druge, uključujući Francusku, Češku i Rumuniju, tvrdile da je 2035. realnija .
Nakon interne diskusije, postignut je dogovor o cilju smanjenja CO2 od 100% do 2035. godine, sa ciljem smanjenja od 85% za 2030. godinu.
„Cilj od 100% za autobuse je odložen do 2035. kako bi se uzela u obzir ulaganja koja su već izvršile lokalne vlasti u autobuse koji rade na biogas", rekla je francuska ministarka za tranziciju energetike Agnes Pannier-Runacher.
Revizija zakona, u kojoj će Komisija analizirati efikasnost i uticaj uredbe i potencijalno predložiti izmene, takođe je pomerena za godinu dana do 2027. godine.
Komisija će takođe analizirati zabrinutost Poljske da bi se kamioni na vodonik i električni kamioni koji putuju van EU mogli suočiti sa problemima dopunjavanja goriva i punjenja, jer susedne zemlje možda nemaju potrebnu infrastrukturu.
Korekcioni faktor ugljenika (CCF)
Možda je najspornije pitanje bilo uvođenje mehanizma takozvanog faktora korekcije ugljenika (CCF).
Predloženo od strane Italije, CCF bi uzeo u obzir procenat biogoriva i sintetičkih goriva bez ugljenika u mešavini goriva za drumski transport, omogućavajući da se ugljenik ušteđen ovim alternativnim gorivima oduzme od ciljeva flote.
Nedavni izveštaj Međunarodnog saveta za čist transport (ICCT) otkrio je da bi takav potez, u stvari, doveo do smanjenja ciljeva CO2 za osam procentnih poena u celini, povećavajući broj vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem koje bi proizvođači mogli da prodaju.
Iako je podržan od strane koalicije zemalja, uključujući Češku, Slovačku i Poljsku, druge su odlučno odbacile predlog.
Nemačka automobilska elektrana, kroz glas svoje ministarke za životnu sredinu Štefi Lemke, rekla je da bi CCF „smanjio nivo ambicije predloga" i „potkopao sigurnost planiranja industrije za budućnost".
Sa njom se slaže i Pannier-Runacher, koja je zabrinuta da bi CCF mogao „dovesti do značajnog smanjenja ambicija teksta koji je iznela Evropska komisija".
Danska je takođe kritikovala mehanizam CCF, rekavši da bi to „onemogućilo sprečavanje dalje upotrebe fosilnih goriva".
Istovremeno, Švedska je zatražila od Saveta da pošalje poruku investitorima da „budućnost za teška vozila leži u elektrifikaciji i drugim sredstvima bez emisija", a ne u tečnim gorivima.
Austrija je ohrabrila zemlje da slušaju industriju, napominjući da je nekoliko proizvođača vozila odbacilo potrebu za CCF.
„Volvo, Scania i Daimler su se izričito izjasnili da odbacuju faktor korekcije ugljenika", rekla je austrijska ministarka za životnu sredinu Leonore Gevesler.
Međutim, Italija je iznela strastveni argument za CCF, tvrdeći da on pruža „fleksibilnost koja bi omogućila da ublažimo društveni i ekonomski uticaj tranzicije bez potkopavanja cilja podsticanja prodora na tržište novih tehnologija koje su efikasnije u pogledu emisija".
„Ne razumem da su neki rekli da bi ovo smanjilo ambiciju uredbe jer bi zapravo olakšalo dekarbonizaciju sektora", dodao je ministar Gilberto Pičeto Fratin.
Stav Italije podržao je češki ministar saobraćaja Martin Kupka.
„Mi vidimo CCF kao vredno srednjoročno rešenje za pomoć proizvođačima da nastave da isporučuju pristupačna vozila", rekao je on.
Podrazumeva se da je koalicija predvođena Italijom čvrsto insistirala na uključivanju CCF-a, preteći da će uskratiti podršku stavu Saveta bez pozivanja na CCF u stavu Saveta.
Postignut je kompromis obezbeđivanjem da će Komisija u svom pregledu 2027. proceniti ulogu CCF-a u tranziciji ka mobilnosti sa nultom emisijom u sektoru teških vozila.
Nevladina organizacija za čistu mobilnost Transport & Environment nazvala je opšti sporazum Saveta „važnim korakom ka ekološkijem transportu".
„Podržavajući ciljeve Komisije, vlade su postavile minimalni standard za sektor za dekarbonizaciju", rekao je Fedor Unterlohner, menadžer za teret u T&E.
Prema njegovim rečima, proizvođačima kamiona je potreban jasan signal da daju all-in na kamione sa nultom emisijom i takmiče se sa Teslom i kineskim rivalima.
Opšti pristup Saveta će formirati njegovu pregovaračku poziciju u diskusijama sa Evropskim parlamentom, koji predstavlja poslanik Zelenih Bas Eikhout.
Očekuje se da će Evropski parlament odlučiti o svom stavu po tom dosijeu 24. oktobra.
(EURACTIV.rs)