Od svake zemlje EU se očekuje da usvoji plan upravljanja rečnim slivom i da izveštava Evropsku komisiju svakih šest godina o tome.
Kako ignorisanje uredbi Evropske unije, koje se tiču zaštite od poplava, može poći po zlu, pokazale su poplave u Grčkoj, koje su opustošile deo zemlje i nanele nemerljivu štetu.U danima kad se centralni deo Grčke tek postepeno oporavlja od elementarne nepogode, vlasti ove zemlje su pod lupom zbog toga što nisu ispoštovale direktive EU o upravljanju poplavama, a pokrenuta je i istraga kako bi se "utvrdila puna odgovornost vlasti".
Kako se voda povlači i razmere štete postaju vidljive, javnost apeluje na vladu i lokalne vlasti da poboljšaju svoju odbranu od ekstremnih vremenskih pojava uzrokovanih klimatskim promenama.
Ranije ovog meseca, premijer Kirijakos Micotakis najavio je niz mera za rasterećenje i obnovu regiona Tesalije nakon poplava.
Među merama, koje se uglavnom odnose na kompenzaciju pogođenom stanovništvu, jeste stvaranje novog vodoprivrednog tela u Tesaliji koje će biti odgovorno za sprovođenje studija i završetak radova u regionu, obezbeđivanje upravljanja rekama i zaštitu useva.
Grčka zaostaje u primeni zakonodavstva EU za efikasno upravljanje rekama i suočavanju sa rizicima od poplava.
Prema Okvirnoj direktivi o vodama EU, usvojenoj 2000. godine, od svake zemlje EU se očekuje da usvoji plan upravljanja rečnim slivom i da izveštava Evropsku komisiju svakih šest godina o tome.
Isto važi i za Direktivu o poplavama, usvojenu 2007. godine, čija je svrha da pomogne u smanjenju i upravljanju rizicima od poplava širom Evrope.
Evropska komisija pomno prati primenu Direktive o poplavama, rekao je portparol Komisije za Euractiv kao i da Grčka nije uspela da revidira neophodna dokumenta na vreme, što je dovelo do toga da je Komisija u februaru otvorila postupak.
Vrednost vodoprivrede
Nedostatak otpornosti na poplave je problem upravljanja vodama, kaže Kler Bafert, viši službenik za politiku voda u VVF-u.
Ljudske aktivnosti i intervencije na rekama uticale su i degradirale slatkovodne ekosisteme, što je podiglo potrebu za više akcija EU za njihovu obnovu, rekla je ona za Euractiv.
Okvirna direktiva o vodama je efikasno sprečila degradaciju, ali se slabo sprovodi.
"Nedostaje implementacija u ime država članica i sprovođenje u ime Komisije. Okvirna direktiva o vodama je i dalje veoma relevantna, ali je treba bolje primeniti, a mere kojima se daje prioritet zadržavanju vode u predelu, kao što je obnova plavnih ravnica, treba hitno preduzeti", dodala je ona.
(EURACTIV.rs)