Četiri azijske zemlje su izabrane za proučavanje zbog njihove uloge kao industrijskih moćnika. Oni zajedno čine 18% svetskog izvoza odeće, sa oko 10.000 fabrika odeće i obuće i više od 10,6 miliona radnika u proizvodnji.

Smatra se da su Bangladeš, Pakistan, Vijetnam i Kambodža posebno ugroženi, sa padom zarade od izvoza od 22 odsto projektovanim do kraja decenije, pored već postojećeg ekonomskog udara, prema nalazima koji su objavljeni u sredu.

Prema istraživačima iz Šrodersa i Kornelovog Globalnog instituta rada, modni brendovi koji se uglavnom nalaze u ovim zemljama trebalo bi da promene radno vreme i da obezbede radnicima dovoljno odmora i hidratacije kao odgovor na predviđene negativne promene.

Skoro milion radnih mesta bi bilo manje ako bi se produktivnost usporila zbog očekivanog uticaja nepovoljnih vremenskih uslova, rekli su oni.

Četiri azijske zemlje su izabrane za proučavanje zbog njihove uloge kao industrijskih moćnika. Oni zajedno čine 18% svetskog izvoza odeće, sa oko 10.000 fabrika odeće i obuće i više od 10,6 miliona radnika u proizvodnji.

Ali lokacije su takođe na udaru zbog klimatske krize. Glavni centri za proizvodnju odeće, uključujući Daku, Pnom Pen, Karači, Lahor, Ho Ši Min i Hanoj, već se suočavaju sa ekstremnom toplotom i vlažnošću, primetili su autori.

"Svi ovi gradovi će takođe verovatno doživeti značajne poplave", rekli su.

Ekstremno vreme nije strano Pakistanu, sa više od jedne trećine zemlje pod vodom prošle godine tokom najgorih poplava u istoriji.

Izvor: EPA-EFE/NADEEM KHAWAR

Kao i drugde, u Pakistanu i Bangladešu su poslednjih meseci takođe zabeleženi toplotni talasi, sa temperaturama koje su skočile iznad 40°C tokom proleća i leta.

Koristeći podatke o poplavama, kao i očitavanja temperature, tim iz Kornela i Šrodersa rekao je da je predvideo kako će različiti scenariji uticati na radnike u proizvodnji.

Njihove procene troškova od 65 milijardi dolara do 2030. zasnovane su na scenariju "uobičajenog poslovanja" usred velikih vrućina i poplava, ako se ne preduzmu mere. Prema studiji, ako vlasnici fabrika proaktivno preduzmu korake da pomognu u smanjenju toplotnog stresa za radnike, možda će moći da izbegnu neke od predviđenih izgubljenih prihoda.

Prvi scenario uključuje pretpostavku da će toplotni stres izazvati značajne promene u produktivnosti radnika. Na primer, proizvodnja može da opadne za oko 1,5% za svaki porast od 1°C, što je mera toplotnog stresa, prema izveštaju.

Autori studije su pozvali preduzeća i regulatore da zaštite radnike tretirajući ekstremne vremenske prilike kao ozbiljne zdravstvene opasnosti, uz obezbeđivanje plaćenog odsustva i pravo na prekid rada.

Modni brendovi takođe treba da razmotre kako da pomognu dobavljačima da premeste svoje objekte na obližnje, manje rizične lokacije, predložili su oni.

Istraživači su takođe rekli da će se preduzeća koja žele da u potpunosti presele dobavljače sa ovih lokacija "boriti da izgrade kapacitete velikih razmera od kojih imaju koristi u južnoj i jugoistočnoj Aziji".

"Klimatski 'gubitak i šteta' za proizvođače i radnike brendovi tretiraju kao tuđi problem", rekao je u saopštenju Džejson Džad, izvršni direktor Kornelovog Globalnog instituta rada. "Radnicima su sada potrebne ove investicije jer ne postoje standardi u vezi sa ekstremnom toplotom i zaštitom od poplava."

(ERUACTIV.rs)