Naučnici upozoravaju da bi ovakvi ekstremni vremenski događaji, koji pogađaju zemlje širom sveta, mogli postati sve češći kako se klimatska kriza ubrzava, stavljajući pritisak na vlade da se pripreme.

Naučnici upozoravaju da bi ekstremne vremenske nepogode, koji pogađaju zemlje širom sveta, mogle postati sve češće kako se klimatska kriza ubrzava, stavljajući pritisak na vlade da se pripreme.

"Globalno zagrevanje zapravo menja osobine padavina u smislu učestalosti, intenziteta i trajanja", rekla je Jung-Eun Chu, atmosferski i klimatski naučnik sa Univerziteta u Hong Kongu i dodala da je uništenje ovog leta bilo rezultat kombinacije različitih faktora, uključujući prirodne klimatske fluktuacije.

Visoka cena poplava takođe naglašava hitnu potrebu da se vlade pripreme za ovu novu stvarnost, i načine na koje zemlje pogođene konfliktima i siromaštvom stoje na prvoj liniji klimatskih katastrofa.

Izvor: EPA-EFE/XINHUA / YANG WENJIE CHINA OUT

Vlade "moraju biti spremne. Moraju početi razmišljati o tome, jer nikada nisu iskusile ovakve vrste ekstremnih događaja ranije - rekla je Ču.

Jedna od najgorih oluja u Evropi

Ovog meseca, delovi Mediteranskog regiona su bili pogođeni olujom Daniel, rezultatom veoma snažnog niskog pritiska - relativno retkog tipa oluje sa sličnim karakteristikama kao uragani i tajfuni koji mogu doneti opasne padavine i poplave.

Oluja, koja se formirala 5. septembra, prvo je pogodila Grčku, izbacujući više kiše nego što se obično vidi tokom cele godine. Ulice su se pretvorile u smrtonosne reke, potapajući čitava sela i primoravajući spasilačke radnike da koriste naduvne čamce kako bi izvlačili porodice iz poplavljenih domova.

Prema izjavama grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa, najmanje 15 ljudi je izgubilo život, nazivajući ovu oluju "jednom od najmoćnijih oluja koje su ikada pogodile Evropu."

Poplave, koje su usledile nakon razornih požara u zemlji, "nose pečat klimatskih promena", izjavio je grčki ministar za životnu sredinu Teodoros Skilakakis za CNN.

Izvor: EPA-EFE/APOSTOLIS DOMALIS

Susedna Turska takođe je osetila uticaj, beležeći najmanje sedam smrtnih slučajeva. Stanovnici šumovitih područja morali su prolaziti kroz vodu duboku do kolena, okruženi oborenim drvećem - dok su delovi Istanbula, najvećeg grada u zemlji, doživeli smrtonosne nagibe koje su odnele najmanje dve osobe.

Teške poplave pogodile su i Bugarsku, na severu Grčke, gde je potvrđeno najmanje četiri smrtna slučaja.

U drugim delovima Evrope, odvojena oluja - Sturm Dana - donela je obilne padavine širom Španije, oštetivši domove i usmrtila najmanje tri osobe.

Libija primila najjači udarac

Najveći razorni udarac osetio se u Libiji, dok je tajfun Daniel prelazio preko Sredozemlja, dobijajući snagu iz neuobičajeno toplih voda mora, pre nego što je izlio obilnu kišu na severoistok zemlje.

Izvor: EPA-EFE/George Ivanchenko

Katastrofalne padavine uzrokovale su urušavanje dva brane, oslobađajući talas visine 7 metara (23 stope), prema Međunarodnom Crvenom krstu (ICRC). Voda je brzo krenula prema obalnom gradu Derna, brišući čitave četvrti i odnoseći kuće u more.

Prema UN, više od 11.000 ljudi je poginulo, a najmanje još 10.000 se smatra nestalim, pri čemu se veruje da su mnogi odneseni morem ili zatrpani ispod ruševina.

Stručnjaci tvrde da je razmera katastrofe znatno uvećana kombinacijom faktora, uključujući urušenu infrastrukturu, nedostatna upozorenja i uticaje ubrzane klimatske krize.

"Ovo je tragedija u kojoj su se sudarili klima i kapacitet da izazovu ovu strašnu tragediju", rekao je šef UN za humanitarnu pomoć Martin Grifiths u petak.

Politička previranja utiču na loš odgovor države na poplave

Libija je godinama između građanskog rata i političkog zastoja, pri čemu je zemlja podeljena između dve suparničke administracije od 2014. godine - od kojih većina međunarodne zajednice ne priznaje onu koja kontroliše oblast gde se nalazi Derna. To je dovelo do nespremnosti države da odgovori na poplave, tvrde stručnjaci, a može otežati i dostavu hitne humanitarne pomoći.

"Stanje u Libiji se neprestano pogoršava zbog godina sukoba i nestabilnosti, što se dodatno pogoršava uticajem klimatskih promena", izjavio je Kiaran Doneli, viši potpredsednik za krizni odgovor, oporavak i razvoj u Međunarodnom komitetu Crvenog krsta.

"Globalno gledano, klimatske promene su učinile ove ekstremne vremenske događaje češćim i intenzivnijim, što dodatno otežava zajednicama da se nose s posledicama i obnavljaju, posebno u regionima pogođenim sukobima", dodao je.

Sudar tajfuna u Aziji

Iako je razmera razaranja i gubitka ljudskih života bila manja u Aziji, i tamo su se suočavali sa smrtonosnim i nezapamćenim olujama.

Izvor: EPA-EFE/JEROME FAVRE

Dva tajfuna - Saola i Haikui - prošla su kroz region u roku od nekoliko dana tokom prvog tjedna septembra, prouzrokujući štetu u autonomnom ostrvu Tajvanu, gradu Hong Kongu i drugim delovima južne Kine, uključujući Šenžen.

Iako je tajfun Saola par dana zatvorio škole i poslovne objekte u Hong Kongu, prava šteta nastupila je nedelju dana kasnije kada je grad pogodila nagla oluja, praćena poplavama koje su potopile metro stanice i zarobile ljude na putevima.

Oluja je donela najvišu satnu količinu padavina od početka beleženja podataka 1884. godine, prema hongkonškim vlastima.

Na Tajvanu je tajfun Haikui ostavio desetine hiljada domova bez struje, a više od 7.000 stanovnika evakuisano je.

Dualni tajfuni bili su "izuzetan slučaj" koji je stvorio uslove za neobično jaku oluju naredne nedelje, rekla je Chu.

"Da je postojao samo jedan tajfun, ne bi doveo do ovakvih ozbiljnih padavina", rekla je i dodala  da iako ovaj događaj nije izričito povezan s klimatskim promenama - susret tajfuna se dogodio "slučajno" - globalno zagrevanje uzrokovano ljudima pomaže u stvaranju jačih oluja.

"Ako se klima zagreje, ako površina mora postane toplija, atmosfera može zadržavati više vlage. Ako se temperature povećaju za jedan stepen Celzijusa, atmosfera može zadržavati 7% više vlage", objasnila je.

Jaki pljuskovi u Americi

I delovi Amerike, severne i južne, takođe su bili poplavljeni. Brazil je prošle nedelje zabeležio više od 30 smrtnih slučajeva nakon obilnih kiša i poplava u saveznoj državi Rio Grande do Sul - najgora prirodna katastrofa koja je pogodila tu državu u poslednjih 40 godina, prenose  mediji, kao i da je država u roku od nedelju dana dobila prosečnu količinu padavina očekivanu za ceo mesec septembra.

Izvor: EPA-EFE/Mourad Balti Touati

S druge strane, u Sjedinjenim Američkim Državama, festival Burning Man je privukao međunarodne naslove nakon što je snažna oluja s obilnim padavinama pogodila područje, sa desetinama hiljada učesnika obaveštenim da štede hranu i vodu dok su bili zarobljeni u Nevadi pustinji.

Udaljeno područje je zabeležilo do 20 milimetara kiše u samo 24 sata - otprilike dvostruko više nego što prosečno pada u septembru.

Na suprotnoj strani zemlje, poplave u saveznoj državi Masačustes oštetile su stotine domova, poslovnih objekata i infrastrukture, uključujući mostove, brane i železnice. Količina padavina u delovima zemlje bila je više od 300% iznad normalnih vrednosti tokom poslednja dva tjedna, prema podacima meteorološke službe.

Stručnjaci tvrde da su rekordno tople temperature okeana podstakle vrlo aktivnu sezonu atlantskih uragana koja ne pokazuje znakove usporavanja.

Više od 90% globalnog zagrevanja u poslednjih 50 godina dogodilo se u okeanima, prema Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu.

To znači da se više oluja može formirati nego što bi inače bilo moguće tokom tipične godine El Niño, rekao je Phil Klotzbach, istraživački naučnik na Odseku za atmosferske nauke na Državnom univerzitetu Kolorada

(EURACTIV.rs)