Suočen sa kritikama zbog navodnog lošeg postupanja sa požarima i poplavama koje su zadesile Grčku ovog leta, premijer Kirijakos Micotakis obećao je nova finansijska sredstva i reforme u cilju borbe protiv „klimatskog rata".

„Grčka se suočava sa ratom u vreme mira", rekao je Micotakis u svom uvodnom govoru na Međunarodnom sajmu u Solunu 16. septembra.

„Tokom dvonedeljnog perioda doživeli smo najgori požar i najgore poplave u našoj istoriji", istakao je on i dodao:

„Klimatska kriza je ovde i primorava nas da sve vidimo drugačije".

Početkom septembra oluja je opustošila plodnu Tesalsku ravnicu u centralnoj Grčkoj. Poginulo je 17 ljudi, progutala useve pamuka i voćke i ubila stotine hiljada životinja u grčkoj žitnici.

Ona je opustošila zemlju koju je tek pogodio „najveći požar ikada zabeležen u EU", prema rečima portparola Evropske komisije, u severoistočnom regionu Evrosa koji se graniči sa Turskom.

U požarima je poginulo 28 ljudi, među njima dva pilota vatrogasaca i 20 migranata u regionu Evros.

Smrtonosni požar je usledio nakon žestokog plamena koji je u julu poharao turistička ostrva Rodos i Krf, a naređeno je hiljade evakuacija.

'Ponovo pokrenuti'

Micotakis je obećao popust od 10% na porez na imovinu za svakoga ko osigura svoj dom od prirodnih katastrofa, dodajući da razmišlja da takvo osiguranje postane obavezno.

Nedeljni dnevni list Protothema video je ove najave kao „ponovno pokretanje" vlade.

Konzervativni lider je priznao izvesnu „zbrku odgovornosti" između državnih službi odgovornih za reagovanje na obilne kiše, kao i „čestu tendenciju" da se krivica prebacuje na druge.

„U Tesaliji i Evrosu sam čuo gnev naroda", rekao je premijer, čija je partija Nova demokratija (ND) osvojila apsolutnu većinu na junskim parlamentarnim izborima.

On je naišao na oštre kritike opozicije i stanovnika pogođenih poplavama.

Vladu su osudili zbog sporosti hitnih službi i nedostatka spremnosti, uprkos činjenici da je Tesaliju već pogodilo ekstremno vreme 2020. godine.

U satima nakon katastrofe, uprti su prsti u propuste u saradnji vojske i civilne zaštite.

Grčki požari - tragedija koja se može izbeći

Skoro 30 mrtvih, hiljade životinja spaljeno, imanja i preduzeća uništena i 935.000 jutara zemlje spaljeno - ovo je privremeni bilans požara bez presedana koji su nedavno poharali Grčkom. Ali, nije moralo biti ovako, piše Annita Elissaiou.

Ostavke ministara

Za samo tri meseca na funkciji, dvojica Micotakisovih ministara su podneli ostavke, uključujući i zaduženog za zaštitu građana, jer je bio na odmoru na ostrvu u Egejskom moru dok su besneli požari.

Štampa je brujala glasinama o rekonstrukciji kabineta nakon lokalnih izbora 8. oktobra, iako je portparol vlade negirao bilo kakve takve planove.

Ministar za civilnu zaštitu i klimatsku krizu, Vasilis Kikilijas, takođe je u "vrućoj stolici", navode analitičari i mediji.

Micotakisova vlada snosi „ogromnu odgovornost" za razaranja izazvana ekstremnim vremenskim prilikama, osudila je Efi Ahcioglu, bivša ministarka rada i kandidatkinja za predsednika levičarske partije Siriza.

Ona je osudila činjenicu da „nije sproveden nijedan ozbiljan rad na prevenciji od poplava".

Prema anketi privatne televizije Mega, 61 odsto ispitanika ima negativnu sliku o vladi, a 66 odsto veruje da zemlja ide u pogrešnom pravcu.

(EURACTIV.rs)