Koliko smo ekološki osvešćeni? Koliko otpada proizvodimo? O ovome za EURACTIV govore Milja Vuković, aktivistkinja i osnivačica Fejsbuk grupe "Za manje smeća i više sreće" i Mirko Nikolić, istraživač, aktivista i član Earth Thrive-a.
Pleteni mrežasti cegeri za nabavku u kojima smo nosili staklene flaše koje smo vraćali prilikom kupovine, prepravke garderobe i redovni odlasci kod obućara do relativno skoro su bile sasvim uobičajene navike na našim prostorima. Međutim, sa ubrzanim načinom života koji je potpuno podlegao kapitalizmu, kao da smo zaboravili na ove višestruko korisne prakse, a to je dovelo da stvaranja ogromne količine smeća i divljih deponija.
Od strane osvešćenih pojedinaca i ekoloških organizacija u poslednje vreme sve češće možemo da slušamo o "zero waste" načinu života. Šta sve on podrazumeva za EURACTIV objašnjava Milja Vuković, aktivistkinja i osnivačica Fejsbuk grupe "Za manje smeća i više sreće".
"Postoji taj izraz, zero waste ili život bez otpada, ali možda je bolje samo da pomislimo: ,Kako da živim bez arčenja, odgovornije, sa više poštovanja?' Činjenica je da je veliko iskušenje živeti u sadašnjem trenutku kada je sve napravljeno tako se koristi kratko i baca lako. Mi proizvodimo i bacamo daleko više od ijednog našeg pretka i ceo sistem počiva na tome, na ideologiji konstatnog ekonomskog rasta. To jednostavno nije moguće i ostavilo je ogromnu destrukciju za sobom", kaže Vuković i dodaje zašto je opasna neodrživost trenutnog ekonomskog rasta na svetskom nivou:
"Trenutno, mi svi, globalno, taj neodrživi konstantni ekonomski rast plaćamo budućnošću naše dece i mnogih drugih bića. Koristimo više resursa nego što sistem može da podnese i već nekoliko decenija živimo neodrživo (potražite podatke o Danu godišnjeg prekoračenja koji predstavlja datum svake godine nakon kojeg smo potrošili više obnovljivih resursa nego što Zemlja može za 12 meseci da obnovi - taj datum trenutno globalno pada početkom avgusta, a većina razvijenih zemalja ovu granicu prekorači već u februaru, martu, aprilu...). Mi to zovemo razvitkom i napretkom, ali to je, u stvari, jedna neodrživa, skupa i destruktivna stranputica i potrebno je da radimo na korenito drugačijim pristupima", kaže za EURACTIV ova aktivistkinja.
Upravo zato je krucijalno važan život bez otpada, smatra Vuković, objašnjavajući njegove principe:
"Život bez otpada je jedan od načina da delamo skladnije, da budemo kreativni i nađemo način da poštujemo granice živog sistema kojem pripadamo i koji omogućava naš opstanak. Osnovna načela života bez otpada su prenamena, popravljanje, ponovna upotreba, redukcija, reciklaža, kompostiranje i ako se ova načela zaista primene, dobijamo ne samo zdraviji, održiv život, već ulazimo u duboku transformaciju našeg društva, kroz okretanje vrednostima koje omogućavaju regeneraciju i društva, i prirode."
O razmerama proizvodnje komunalnog otpada na nivou Evropske unije govore podaci Evrostata - tokom 2020. proizvedeno je 505 kilograma komunalnog otpada po stanovniku, što je četiri kilograma više nego 2019. a čak 38 kilograma više nego 1995. godine.
Što se tiče Srbije, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine koji su dostavljeni u Nacionalni registar izvora zagađivanja, u 2021. godini je ukupno proizvedeno oko 11,7 miliona tona otpada.
Prema izveštaju o otpadu u Srbiji za 2021. godinu ove agencije, ukupna količina generisanog komunalnog otpada iznosi 2,87 miliona tona, od čega je 2,48 miliona tona prikupljeno i deponovano od strane opštinskih JKP, a samo oko 390 hiljada tona podvrgnuto je postupku ponovnog iskorišćenja.
U Srbiji postoji Zakon o upravljanju otpadom, a u okviru njega su jasno definisane regulative posvećene otpadu od hrane. Međutim, u praksi se ovaj zakon nedovoljno poštuje, o čemu govori i podatak da se godišnje baci oko 247.000 tona hrane. U ovaj otpad, koji uglavnom dolazi iz prehrambene industrije, ugostiteljskih i prodajnih objekata, ali i iz domaćinstava, spadaju otpaci od hrane, namirnice kojima je istekao rok, kao i otpadna ulja i masnoće za pripremu hrane. Međutim, nije zanemarljiv ni udeo bačene hrane koja je još uvek sasvim upotrebljiva za ljudsku ishranu.
Nedovoljno je poznata činjenica da se, prema važećem Zakonu, otpad od hrane može selektovati i predati ovlašćenom operateru za njegovo sakupljanje, a potom dalje predati ovlašćenom recikleru. Recikler dalje tretira otpad putem aerobne digestije (kojom se dobija kompost) i anaerobne digestije (kojom se proizvodi metan za dobijanje toplotne i električne energije).
EU praksa - švedski primer
Ovi podaci o količini proizvedenog otpada idu u prilog tome da su građani Evropske unijemnogo osvešćeniji o važnosti očuvanja životne sredine i podršci koju tom cilju pružaju nevladine organizacije, kao i mediji. Međutim, ni EU nije imuna na jedan od najštetnijih primera obmane javnosti - tzv. greenwashing, odnosno eko-manipulaciju. Kako ovu vrstu obmane koriste kompanije zarad sopstvenog profita, za EURACTIV objašnjava Mirko Nikolić, istraživač, aktivista i član Earth Thrive-a:
"Reklama BMW-a koja samouvereno, neki bi rekli drsko, preuzima estetiku plakata Grete Tunberg i tvrdi da su 'najbolja marka automobila za klimu na svetu', paket mleka koje tvrdi da je klimatsko neutralno sa 'neto nulom klimatskim otiskom', kampanja švedske šumske industrije koja tvrdi da oni doprinose ublažavanju klimatskih promena - ovo su samo neki od najmarkatnijih propagandnih primera u poslednjih par godina u Švedskoj, koje su organizacije civilnog društva i mediji razotkrili kao neosnovane".
Kada se za neku reklamu ispostavi da je obmanjujuća, postoji mogućnost njenog prijavljivanja Ombudsmanu za reklame, koji može da traži njihovo povlačenje, objašnjava Nikolić, i dodaje:
"Pored toga, razne nezavisne organizacije dodeljuju i 'nagrade' za eko-manipulacije. I kod nas bi u slične svrhe mogao da se primeni Zakon o zaštiti potrošača. Ovde se, u suštini, radi o zaštiti prirode, klime i ljudi. Koliki je ulog pokazuje trenutna debata u Švedskoj između ekoloških aktivista i industrijskog lobija oko toga da li Savet za švedski jezik treba da preporuči termin 'prirodni gas' ili 'fosilni gas'. Reči imaju moć da otkriju, ili da sakriju tj. ozelene činjenicu da se radi o fosilnom gorivu", kaže Nikolić.
Sve ovo za sada može da donese uglavnom reputacionu štetu kompanijama, ali se često čini da su kompanije spremne da preuzmu rizik sa smelim i samouverenim izjavama.
"Pored farbanja u zeleno, ovde svakako treba uvrstiti i 'pinkwashing', kampanje koje predstavljaju da čine velike pomake u smislu rodne ravnopravnosti i inkluzivnosti, kao i 'wokewashing', koje predstavljaju interese kompanije u skladu sa marginalizovanim zajednicama (npr. fosilna industrija koja promoviše solidarnost sa zajednicama u Africi dok uništava njihovo okruženje i zdravlje, ili tvrdi da bi izlazak iz fosilnih goriva zapravo oštetio te zajednice). Ovde se pre svega radi o reakciji na društvene pokrete, pre nego istinske transformacije načina poslovanja, jer bi takve promene bile nekompatibilne sa imperativom profita. Svakako pokazuju kolika je moć građana", dodaje Nikolić.
Ekološka osvešćenost u Srbiji
Na pitanje EURACTIV-a koliko su ljudi u Srbiji ekološki osvešćeni i ima li promena tokom poslednjih godina, istraživač kaže:
"Mislim da se kod nas dešavaju promene u pozitivnom smeru i da je u toku veoma živa javna rasprava o tome koje ekonomske i društvene aktivnosti su održive, i pod kojim uslovima, a koje nisu. Kao svetao primer mogu da navedem nacionalnu kampanju protiv MHE koja je povezala razne lokalne pokrete i naučnike i uspešno pokazala da su MHE, posebno derivacionog tipa, jako štetne i suštinski neodržive. Time je razotkrivena eko-manipulacija kojom su ove vrste MHE uvrštene u kategoriju povlašćenih proizvođača sa cenom koju plaćaju svi građani Srbije, kao i sama priroda i zajednice. Nadam se da će i druge industrije, pre svega rudarstvo, energetika i šumarstvo, takođe biti podvrgnute lupi javnosti, stručnim analizama i principijelnom radu inspekcija i ministarstava, što trenutno nije slučaj. Takođe se nadam da će se kod nas sve više proširiti prakse ekološke i organske poljoprivrede i da će one biti pod adekvatnim monitoringom i pravilno komunicirane potrošačima. Društvena, pravna i politička borba protiv eko-manipulacija je jedna od ključnih segmenata klimatske i ekološke pravde. Mnogi žele da se obogate na 'spasavanju' planete", smatra Nikolić.
Milja Vuković smatra da Srbiji upravo nedostaje sistemska podrška kada je u pitanju ekološka osvešćenost stanovništva.
"Meni se čini da ljudi u Srbiji čine puno, ali da su nedovoljno sistemski podržani. Mislim da je u ovom trenutku na nama, pojedincima, bilo kroz individualne aktivnosti ili kroz rad organizacija i stručnih udruženja i inicijativa, da se izborimo za to da ekologija i klimatska kriza budu prepoznati kao priroriteti. Meni je zabrinjavajuće to koliko je ljudi i ekološki ugoženo (od raznih zagađenja, od suše, poplava...) i koliko je ljudi angažovano u raznim ekološkim inicijativama, a koliko su ekološke teme neprisutne u javnom i političkom diskursu", kaže aktivistkinja.
Njen savet je da "uvek pronađemo nešto što nas inspiriše i pokreće i to radimo. Tako ćemo biti najefikasniji i najduže ćemo opstati na tom zadatku", a što se tiče konkretnih mera na nivou domaćinstva, Vuković kaže:
"Jako je dobro ako možemo da nađemo način da kompostiramo naš organski otpad i da pravimo dragocenu zemlju. Moje iskustvo pokazuje da svaka promena koju unesemo u naš život deluje višestruko: na primer - pravimo manje otpada, to je jedna posledica, ali istovremeno ta promena života deluje i na zajednicu, kao primer i podrška drugima, i kao treće ta promena utiče i na nas same - počinjemo da vidimo stvari drugačije i da mislimo drugačije i imamo drugačije ideje.Otpad je velik i kompleksan problem i mislim da ne možemo da žmurimo, zabijamo glavu u pesak i čekamo da promena krene od nekoga drugog. Treba da pomažemo da se ta promena nastani u našem društvu."
Mnogo korisnih, konkretnih saveta o održivosti, recikliranju i životnoj sredini uopšte mogu se pronaći u Fejsbuk grupi "Za manje smeća i više sreće" koja broji više od 22.000 članova. Šta je sve postignuto uz pomoć ove grupe, objašnjava upravo njena osnivačica.
"Znam da je grupa pomogla da svi zajedno stvorimo mnogo, mnogo manje smeća i više sreće (kao što naziv grupe kaže). To je velika stvar. Ponekad zamislim tu hrpu, brdo, planinu otpada koju nismo stvorili. Puno ideja i novih inicijativa je iz grupe nastalo. Najvrednije je što, kroz i razgovor i rasprave, smo tu da jedni drugima i našim zajednicama pružimo podršku, damo ideje, savete, kritike, preporuke na razne ekološke teme.... a to je od velikog značaja. Otpad je simptom, konsekvenca, krajnja posledica jednog sistema koji je u stvari neodrživ. Treba da menjamo taj sistem, a ta promena nije jednostavna, ali jeste vredna borbe", zaključuje Vuković.
(EURACTIV.rs)