Evropska unija propušta važnu šansu kada je u pitanju đubrivo, a nije u pitanju prilika koja bi vam među prvima pala na pamet.
Evropska unija mora da istraži sve mogućnosti kako bi poboljšala efikasnost đubriva i zatvorila krug nutrijenata, a među tim opcijama je i korišćenje ljudskog izmeta, rekao je za EURACTIV vodeći stručnjak za azot.
Đubriva su od početka ruske invazije na Ukrajinu zauzela jedno od centralnih mesta fokusa u sektoru energetike, pogođenom sve višim cenama energenata i sankcijama koje su smanjile dostupnost potaše, jednog od ključnih đubriva.
Evropska komisija je usled narušenog lanca snabdevanja predložila niz mera koje bi kompenzovale nestašicu, ali po rečima Vima de Frisa, profesora analize ekosistema na Univerzitetu Vageningen, postoji opcija koja nije obuhvaćena tim planovima, a to je ljudski izmet.
"Moramo da razmotrimo životinjski izmet i biljni kompost, ali takođe i ljudski izmet koji sadrži više ključnih mikronutrijenata, među kojima su cink i bakar", rekao je profesor De Fris koji poslednjih 40 godina istražuje ovu temu.
Ljudski izmet koristi se kao đubrivo u mnogim delovima sveta, ali je trenutno njegovo korišćenje dozvoljeno samo u nekoliko zemalja EU, što De Fris vidi kao propuštenu priliku. Profesor Univerziteta Vageningen složio se da postoje tehnološka i zdravstvena pitanja koja predstavljaju barijere u recikliranju ljudskog izmeta na ovaj način, ali smatra da bi trebalo uložiti napore da se ti izazovi premoste.
"Zemlje EU trebalo bi zaista da se posvete pronalaženju načina da se kanalizacioni otpad primeni na poljima. Ovu opciju bi Evropska komisija trebalo ozbiljno da razmotri", rekao je on.
Kriza u sektoru đubriva i napori da se ona prevaziđe izazvali su bojazan kod "zelenih" grupa koje smatraju da se kratkoročnim merama daje prednost u odnosu na dugoročna rešenja. Ali De Fris smatra da je takva analiza previše pojednostavljena.
"Vidim da je komunikacija EU na ovu temu napravila vezu sa hitnom krizom, nasuprot dugoročne vizije", rekao je on i dodao da je očigledno akcenat stavljen na neizvesnosti u prehrambenoj industriji, što je razumljivo u svetlu trenutne krize sa hranom.
"Ali ne mogu da se složim da je predlog fokusiran na kratkoročne mere koje bi pogoršale zagađenje azotom. Akcenat stavljen na recikliranje nutrijenata ima veze sa predstojećim integrisanim planom akcije menadžmenta nutrijenata (INAMP)", rekao je on.
Ovaj plan za cilj ima smanjenje gubitka nutrijenata za najmanje 50 odsto, i korišćenja đubriva za najmanje 20 odsto do 2030. godine u Evropi, i na taj način će dopuniti Akcioni plan nultog zagađenja.
Za De Frisa, INAMP je ključna prilika da se tokovima i gubicima nutrijenata pristupi iz holističkog ugla. De Fris je gubitke uporedio sa cevi prepunom rupa.
"Ne vredi zapušiti samo jednu rupu prstom, ako se ne umanji ulazna količina, samo će izaći na drugu rupu", upozorio je on.
Povećana efikasnost đubriva bi trebalo da bude fokus uz istraživanje svih dostupnih opcija za alternativne izvore nutrijenata. To obuhvata i unapređenje potencijala samih đubriva, kao i programe uzgajanja koji bi povećali mogućnost useva da apsorbuju đubrivo. Jedan od načina je prerađivanje i transformacija životinjskog đubriva kroz proces poznat kao Povraćaj azota iz balege (RENURE) koji su podržale države članice EU.
Za farmere u Evropskoj uniji, pravila bi trebalo da budu olakšana kako bi se omogućili korišćenje više nutrijenata nastalih od stajskog đubriva. Ali "zelene" grupe smatraju da izmet ne treba da dobije poseban status jer su svojstva uglavnom ista u odnosu na druga đubriva.
De Fris ističe da je gustina stoke možda prevelika u zemljama kao što je Holandija, ali da bi taj problem bio rešen regionalnim pristupom u kojem se uz tu zemlju posmatraju i Belgija i Francuska.
(EURACTIV.rs)
