Japan će uskoro početi da ispušta prečišćenu radioaktivnu vodu iz nuklearne elektrane Fukušima u okean nakon odobrenja koje su dobili Međunarodne agencije za atomsku energiju.
Plan za ispuštanje prečišćenih radioaktivnih voda pravio se godinama, a ministar životne sredine u Japanu je 2019. godine izjavio da “nema drugih opcija” jer ponestaje prostora za držanje kontaminiranog materijala.
Rafael Grosi, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), doputovao je u Japan u utorak da poseti Fukušimu i premijeru Fumiju Kišidi predstavi bezbednosni pregled Ujedinjenih Nacija.
Ali odobrenje UN-a nije uspelo da umiri uznemirene stanovnike susednih zemalja i lokalne ribare koji još uvek osećaju uticaj katastrofe iz 2011.
Neki su doveli u sumnju nalaze IAEA, a Kina je nedavno tvrdila da procena grupe “nije dokaz legalnosti i legitimnosti” ispuštanja otpadnih voda Fukušime.
Zašto Japan ispušta radioaktivnu vodu u okean?
Razorni zemljotres i cunami 2011. godine oštetili su sisteme za napajanje i hlađenje nuklearne elektrane Fukušima – uzrokujući pregrejavanje jezgara reaktora i kontaminaciju vode u elektrani visokoradioaktivnim materijalom.
Od tada se pumpa nova voda za hlađenje ostataka goriva u reaktorima. Istovremeno, zemlja i kišnica su procurile, stvarajući više radioaktivnih otpadnih voda koje sada treba skladištiti i tretirati na pravi način.
Državna elektroprivredna kompanija Tokio Electric Power Company (TEPCO) izgradila je preko 1.000 masivnih rezervoara koji sadrže sada 1,32 miliona tona otpadne vode – dovoljno da se napuni više od 500 olimpijskih bazena.
Ali prostor se brzo popunjava. Kompanija kaže da izgradnja više rezervoara nije opcija i da treba da se oslobodi prostor kako bi se bezbedno dekontaminisao objekat, demontirala struktura i potpuno zatvorio slučaj.
Sa kakvim rizicima Japan suočava svet?
Radioaktivna otpadna voda sadrži brojne opasne elemente, ali većina njih se može ukloniti iz vode, rekao je TEPCO.
Pravi problem je izotop vodonika koji se zove radioaktivni tricijum, koji se ne može oduzeti. Trenutno ne postoji dostupna tehnologija za to.
Međutim, japanska vlada i IAEA kažu da će kontaminirana voda biti veoma razređena i polako ispuštana tokom decenija.
To znači da bi koncentracija tricijuma koji se oslobađa bila jednaka ili niža od količine koju druge zemlje dozvoljavaju i da bi ispunjavala međunarodne bezbednosne i ekološke propise, kažu oni.
TEPCO, japanska vlada i IAEA takođe tvrde da se tricijum prirodno javlja u životnoj sredini, od kiše preko morske vode do vode iz slavine, pa čak i u ljudskom telu – tako da bi ispuštanje malih količina u more trebalo da bude bezbedno.
U izveštaju IAEA, Grosi je rekao da bi ispuštanje prečišćene vode u more imalo “zanemarljiv radiološki uticaj na ljude i životnu sredinu“.
Ali stručnjaci su podeljeni po pitanju rizika koji ovo predstavlja.
Kanadska komisija za nuklearnu bezbednost kaže da je sam tricijum preslab da prodre u kožu – ali može povećati rizik od raka ako se konzumira u “ekstremno velikim količinama“. U međuvremenu, Američka nuklearna regulatorna komisija je priznala da “svako izlaganje zračenju može predstavljati određeni zdravstveni rizik“ – ali je dodala da su “svi svakodnevno izloženi malim količinama tricijuma“.
Kako će Japan organizovati puštanje vode?
Prvo, otpadna voda će biti tretirana kako bi se filtrirali svi štetni elementi koji se mogu ukloniti. Voda se zatim skladišti u rezervoarima i analizira kako bi se izmerilo koliko je još radioaktivna; veliki deo će biti tretiran drugi put, navodi TEPCO.
Otpadna voda će se zatim razblažiti na 1.500 bekerela tricijuma (jedinice radioaktivnosti) po litru čiste vode.
Poređenja radi, japanska regulatorna granica dozvoljava maksimalno 60.000 bekerela po litru. Svetska zdravstvena organizacija dozvoljava 10.000, dok SAD imaju konzervativniju granicu od 740 bekerela po litru.
Razblažena voda će zatim biti puštena kroz podmorski tunel pored obale, u Tihi okean. Treće strane, uključujući IAEA, nadgledaće ispuštanje.
“Ovo će osigurati da se relevantni međunarodni bezbednosni standardi i dalje primenjuju tokom višedecenijskog procesa koji su postavili vlada Japana i TEPCO“, rekao je Grosi u izveštaju.
Šta kažu susedne zemlje?
Susedne zemlje izrazile su zabrinutost zbog ove najave.
Kina je zahtevala da Japan postigne sporazum sa zemljama u regionu i međunarodnim institucijama pre nego što pusti vodu.
Peking je optužio Tokio za kršenje “međunarodnih moralnih i pravnih obaveza" i upozorio da, ako nastavi da sprovodi plan, “mora da snosi sve posledice".
Podsetimo, dve zemlje trenutno imaju ne tako dobar odnos, pre svega zbog jačanja vojne moći Japana, ali i neraščišćenim odnosima oko Tajvana, koji Peking vidi kao svoju teritoriju.
Tokio je započeo pregovore sa susedima i ugostio južnokorejski tim stručnjaka u obilasku elektrane u Fukušimi u maju.
Za razliku od Kine, Seul je ublažio zabrinutost i u utorak je saopštio da “poštuje" nalaze Međunarodne agencije za atomsku energiju.
Ali ovaj pristup je razbesneo južnokorejsku javnost, od kojih je 80 odsto zabrinuto zbog ispuštanja vode, prema nedavnoj anketi.
Mnogi u Južnoj Koreji pohrlili su da naprave zalihe morske soli i drugih proizvoda u strahu da će vode biti kontaminirane.
Šta se desilo u Japanu 2011. godine?
Podsetimo, u martu 2011. godine, zemljotres razorne jačine devet stepeni po Rihertovoj skali zadesio je oblast na severoistoku Japana, a epicentar je bio grad Fukušima.
On je izazvao cunami, a kako je u gradu radila nuklearna elektrana, katastrofa nije mogla biti izbegnuta.
U zemljotresu i cunamiju poginulo je više od 18.500 ljudi, a niko nije zvanično registrovan kao žrtva nesreće u nuklearnoj centrali u Fukušimi.
Desetine hiljada ljudi prisilno je evakuisano iz tog regiona, a još više građana samo je otišlo zbog straha od radijacije. Elektrana je udaljena 220 kilometara sjeveroistočno od Tokija.
(EURACTIV.rs)