Finska bi mogla da postane prva zemlja koja će dugoročno zakopati istrošeno nuklearno gorivo duboko pod zemljom.

Ovo je prikladan naziv za ogroman “grob” napravljen u Finskoj u poslednjih 20 godina. Onkalo, koji leži 450 metara unutar stene ostrva Olkiluoto na jugozapadu zemlje, prvo je na svetu stalno skladište za istrošeno nuklearno gorivo koje će se tu čuvati 100.000 godina.

Na Olkiluotu se nalaze tri nikluerna reaktora koji stoje jedan pored drugog na obali mora. Treći je pokrenut tek ove godine postavši prvi novi reaktor koji je obezbedio struju u zapadnoj Evropi u poslednjih 15 godina. Ovi reaktori, zajedno sa još dva u Loviisu na južnoj obali, proizvode 33 odsto električne energije u Finskoj.

Nekoliko minuta vožnje od reaktora Olkiluoto privodi se kraju izgradnja prvog u svetu Geološkog odlagališta za istrošeno nuklearno gorivo.

Izgradnja je koštala milijardu evra

Izgradnja Onkala koštala je milijardu evra i očekuje se da će početi sa radom za oko dve godine. Mnogi, uključujući Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA), pozdravili su ovo kao ozbiljann poduhvat koji bi mogao da promeni pravac igre.

Izvor: CHRISTOPHE PETIT TESSON/EPA

“Svi su znali za ideju o geološkom odlagalištu za radioaktivni nuklearni otpad visokog nivoa, ali Finska je to uradila“, prokomentarisao je Rafael Marijano Grosi, generalni direktor IAEA, prilikom posete toj lokaciji 2020.

Druge zemlje, uključujući Veliku Britaniju, SAD, Švedsku, Francusku i Kanadu, već traže slično rešenje, kaže Geret Lo, profesor radiohemije na Univerzitetu u Helsinkiju, koji nije uključen u finski projekat.

Onkalo je dizajniran da skladišti nuklearni otpad visokog nivoa koji može ostati radioaktivan tokom vremenskih razmaka koje ljudi teško mogu da shvate. Ali to je već izazvalo debate o tome da li nešto može da pođe naopako. Dakle, da li je Finska zaista pronašla rešenje za nuklearni otpad – i da li neko može da garantuje da će otpad ostati bezbedan u budućnosti?

Nuklearna energija trenutno obezbeđuje oko 10 odsto svetske električne energije. Budući da je sa niskim sadržajem ugljenika, mnogi ga vide kao važnog igrača u borbi protiv klimatskih promena.

Kontroverzna i korisna energija

Ali ova energija važi za kontroverznu u mnogim zemljama zbog svoje visoke cene i vremena potrebnog da se ona stvori, kao i zabrinutosti oko bezbednosti nuklearnih reaktora i nerešenog pitanja šta raditi sa nuklearnim otpadom.

Ipak, nekoliko zemalja, uključujući SAD i Veliku Britaniju, grade nove reaktore ili unapređuju postojeće kako bi povećale kapacitet, dok druge kao što su Indija, Kina i Rusija planiraju ogromna proširenja.

Izvor: RONALD WITTEK/EPA

Ostaju otvorene debate o bezbednosti samih ovih postrojenja, ali takođe treba pronaći rešenje za ogromne količine istrošenog goriva i radioaktivnog otpada koji se akumuliraju i koji ostaju opasni po životnu sredinu i zdravlje ljudi stotinama hiljada godina.

Ovaj otpad treba držati podalje od ljudi i izolovati od okoline dugo vremena.

IAEA procenjuje da je oko 260.000 tona istrošenog nuklearnog goriva u privremenom skladištu širom sveta od 2016. godine, većina na lokacijama reaktora. Oko 70 odsto istrošenog goriva u svetu nalazi se u rezervoarima za skladištenje, a ostatak u kontejnerima od betona i čelika.

(EURACTIV.rs)