„Nedonošenje ovog zakona imalo bi strašne posledice po bezbednost hrane, klimu, našu ekonomiju, funkcionisanje naših ekosistema i biodiverzitet", rekao je glavni zagovornik predloga zakona Sezar Luena.
Poslanici Evropske narodne partije (EPP) napustili su pregovore u sredu (31. maja), izrazivši zabrinutost u vezi sa nerešenim pitanjem sve manjeg obradivog zemljišta.
Međutim, poslanici drugih političkih grupa rekli su u četvrtak da su postigli dogovor sa dovoljno podrške da prođu glasanje u parlamentarnom odboru 15. juna.
„Žalimo što je EPP odlučila da isključi njihov glas iz demokratskog procesa i formalno odustane od pregovora", rekli su poslanici EP iz grupe levičarskih socijalista i demokrata (S&D), centrističkog Preporoda, Zelenih i levice.
„Uprkos ovom bojkotu, pregovarači iz drugih grupa su nastavili da postižu kompromis i došli su do zajedničkog teksta", naveli su poslanici Evropskog parlamenta u zajedničkom saopštenju.
Predlog ima za cilj da se uhvati u koštac sa brzim opadanjem broja vrsta i oštećenjima evropskih ekosistema, negovanjem zdravih staništa koja mogu da podrže održivu poljoprivredu, da skladište CO2 i umanje uticaj ekstremnih vremenskih prilika poput poplava.
Ali to je izazvalo žestoku političku debatu, pri čemu se neke vlade dovode u pitanje da li EU gura u birokrariju previše ekoloških propisa i komplikuje industriju. Nije jasno da li bi zakon bio izglasan u julu u punom parlamentu EU.
„Nedonošenje ovog zakona imalo bi strašne posledice po bezbednost hrane, klimu, našu ekonomiju, funkcionisanje naših ekosistema i biodiverzitet koji održava život na našoj planeti", rekao je glavni poslanik u Parlamentu o predlogu za prirodu, Sezar Luena.
Većina poslanika EU mogla bi da blokira zakon. EPP predstavlja samo 177 od oko 700 poslanika u Parlamentu, što znači da bi ovoj poslaničkoj grupi bila potrebna podrška drugih grupa kako bi oborili zakon.
Irski premijer Leo Varadkar rekao je u četvrtak da podržava zakon koji bi se bavio gubitkom biodiverziteta, ali je izrazio zabrinutost da bi predlog mogao da dovede do toga da se poljoprivredno zemljište ne koristi za proizvodnju hrane.
„Nismo u poziciji da podržimo zakon, ovakav kakav je predložen", rekao je Varadkar.
Evropska komisija je odbacila ideju da će zakon ugroziti sigurnost hrane, ukazujući na dokaze da su klimatske promene i opadanje biodiverziteta suštinske pretnje proizvodnji hrane.
Predlog bi zahtevao od zemalja da uvedu mere za obnovu prirode u 30% njihovog kopna i mora. Odvojeni ciljevi bi, na primer, zahtevali od zemalja da održavaju zelene površine u gradovima ili ožive tresetišta.
Brisel kaže da je zakon osmišljen tako da omogući nastavak ekonomskih aktivnosti u oblastima u kojima se obnavlja priroda, uključujući poljoprivredu i izgradnju vetroparkova.
(EURACTIV.rs)