Zakon EU o obnovi prirode, koji predstavlja plan Evropske komisije kako da oživi svoje ekosisteme, uspeo je da obuhvati poljoprivredu, ribolov, šumarstvo, stanovanje, kao i obnovljive izvore energije, ali je izazvao oprečne reakcije.
Obnova prirode i poništavanje štetnih uticaja koji su doveli do gubitka biodiverziteta su suštinski delovi Evropskog zelenog dogovora, pri čemu se EU obavezala da će zaštititi 30% kopna i mora do 2030. godine. Ali pitanje kako to učiniti je veoma sporno.
Nesumnjivo je da nešto treba da se uradi da bi se spasila evropska priroda - 81% staništa je u lošem stanju, a 1.677 evropskih vrsta je u opasnosti od izumiranja, zbog ljudske aktivnosti - uključujući intenzivnu poljoprivredu, urbanizaciju, šumarstvo i zagađenje.
Ali postoji mnogo stvari koje treba uraditi da bi se to sve preokrenulo. Politika životne sredine je uvek složena u Briselu zbog velikih razlika između ekosistema širom Evrope. A određeni sektori, poput šumarstva i poljoprivrede, duboko su ukorenjeni u nacionalnim identitetima.
Zakon EU o obnovi prirode, koji predstavlja plan Evropske komisije kako da oživi svoje ekosisteme, uspeo je da obuhvati skoro sve - od poljoprivrede, ribolova i šumarstva, do stanovanja i proizvodnje obnovljive energije.
Stavovi o zakonu variraju od skepticizma do potpunog protivljenja, uz nekoliko članica koje ga čvrsto drže. Postoji velika podrška za restauraciju prirode „u principu", ali to „u principu" treba da postane „u praksi".
Visoki predstavnik EU za klimatsku politiku Frans Timermans upozorio je na ovo u decembru, rekavši ministrima EU: „Moramo biti oprezni da to "u principu" ne postane način odbacivanja krajnjih konkretnih ciljeva koje ćemo morati da postignemo."
Predlog je su u maju odbili odbori Evropskog parlamenta za poljoprivredu i ruralni razvoj (AGRI) i za ribarstvo (PECH). Sada rizikuje da se zaglavi u beskrajnom vrtlogu zakonodavne procedure EU ako ga 15. juna odbije Odbor za životnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane (ENVI).
Čini da je pokretačka snaga koja se protivi predlogu desničarska Evropska narodna partija (EPP). Odbijanje potvrđuje da postoji „ogromni problem" sa predlogom Komisije, rekla je za EURACTIV Kristin Šnajder, poslanica grupe zadužena za pregovore o tome u ENVI.
„Mi smo kao EPP naporno radili na poboljšanju predloga Komisije i pronalaženju kompromisa u vodećem odboru ENVI i ja još uvek pregovaram. Bilo je stotine amandmana koje je podnela EPP, što pokazuje koliko smo ovo ozbiljno shvatili. Ipak, teško je izgraditi nešto čvrsto na suviše krhkoj osnovi", rekla je ona.
Druge grupe su pozitivnije, a vodeći poslanici iz centrističkog Preporoda, levice i Zelenih kažu EURACTIV-u da ne žele da se predlog odbije.
„Svako odbacivanje Zakona o obnovi prirode je direktan napad na prava evropskih građana na prirodu bez zagađenja, pogodnu za život i očuvanje sredstava za život ljudi. Opstanak vrsta, uključujući i našu, ne sme se menjati zarad političke kampanje", rekla je Juta Paulus iz Zelenih.
U međuvremenu, poslanica Preporoda Marija Soraja Rodrigez Ramos rekla je da je odbijanje zabrinjavajuće, ali ne i iznenađujuće i da je uverena da će predlog biti usvojen u parlamentarnom Odboru za životnu sredinu.
„Slušali smo i svesni smo potrebe da poboljšamo biodiverzitet i naše ekosisteme kako bismo osigurali sigurnost hrane ne samo na dugi rok, već i na kratkoročno, što je već ozbiljno ugroženo velikim sušama, smanjenjem broja oprašivača, lošim kvalitetom poljoprivrednog zemljišta, zagađenjem naših voda hemijskim otpadom. Dakle, ovaj zakon takođe je uzeo u obzir važne probleme poljoprivrednog i ribarskog sektora", rekla je ona.
Zemlje EU, u međuvremenu, rade na pronalaženju zajedničkog pristupa do sastanka ministara životne sredine koji će se održati 20. juna. Oni takođe imaju problema sa ovim zakonom, uključujući njegove administrativne troškove i obnovljive izvore energije, i kako primeniti zakon u mestima gde lokalne vlasti imaju pravo glasa, kao što je planiranje grada.
Međutim, nekoliko diplomatskih izvora reklo je EURACTIV-u da vlade EU zauzimaju „konstruktivan" pristup i rade na rešavanju problema sa ciljem da se o zakonu usaglase u junu.
Pre toga, sve oči će biti uprte u odbor Evropskog parlamenta za životnu sredinu kako bi videli da li će uspeti da ispregovara sve oko problema. Ali sve dok Evropa ne odluči da preduzme stvarnu akciju, njena priroda će nastaviti da opada.
(EURACTIV.rs)