„Da budemo jasni: ne možemo postići tehnološki suverenitet, prilagođavanje klimatskim promenama i biodiverzitet - za naše industrije i za podršku domaćinstvima - ako ne ulažemo masovno na evropskom nivou", rekao je Makron.
Francuski predsednik Emanuel Makron izazvao je burne komentare prošle nedelje kada je pozvao na „pauzu u evropskoj regulativi" o ekološkim pravilima.
Ipak, kako Evropska unija dolazi do kraja petogodišnjeg političkog ciklusa fokusiranog na usvajanje novog zakonodavstva u okviru svoje agende Evropskog zelenog dogovora, sledeća faza fokusiraće se na implementaciju i realizaciju.
Tokom protekle četiri godine, Evropa je donela više ekoloških propisa nego bilo koja druga zemlja ili region na svetu, primetio je francuski predsednik, navodeći klimatske ciljeve EU za 2030. i 2050. čiji je cilj dekarbonizacija do sredine veka.
„Mi smo ispred, u regulatornom smislu, od Amerikanaca, Kineza ili bilo koje druge sile u svetu", rekao je Makron. „Sada moramo to da implementiramo", dodao je on, rekavši da je evropskim preduzećima „potrebna stabilnost" za planiranje u narednim godinama.
Francuski opozicioni poslanici i radikalna levica burno su reagovali na Makronov govor, rekavši da predsednik u suštini „zabija poslednji ekser u kovčeg Zelenog dogovora".
Ključni zakoni o životnoj sredini, kao što je predstojeća revizija uredbe REACH o hemijskoj bezbednosti ili zakon o obnovi prirode koji je predložila EU, „sada su u opasnosti", rekla je Mari Tusen, francuska poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu.
Dok su ekolozi opravdano zabrinuti za budućnost REACH-a ili zakona EU o obnovi prirode - koji su i na udaru vlada EU i konzervativnih zakonodavaca - oni, međutim, propuštaju širu poentu o dugoročnim trendovima u kreiranju evropske politike.
Tokom svog petogodišnjeg mandata, aktuelna Evropska komisija na čelu sa Ursulom fon der Lajen podnela je 46 zakonskih predloga u okviru programa Zelenog dogovora.
Od njih, 29 je već uspešno zaključeno, uključujući i važan zakon EU o klimi, koji je zadržao cilj Unije da smanji emisije štetnih gasova na nulu do 2050. i da ih smanji za 55% pre kraja ove decenije.
Drugi vodeći delovi zakona su nedavno dogovoreni, postavljajući nove ambiciozne ciljeve u vezi sa obnovljivim izvorima energije i energetsku efikasnost za 2030. godinu, ili nalažući novim putničkim automobilima da budu sa nultom emisijom od 2035. godine.
Naravno, postizanje ovih ciljeva neće biti jednostavno.
Proizvođači automobila, na primer, imaju nešto više od deset godina da prebace celokupnu proizvodnju na 100% čista vozila. A energetski sektor će morati da udvostruči svoju proizvodnju iz obnovljivih izvora za manje od sedam godina - sa 22% danas na 42,5% energetskog miksa do 2030. godine.
Jasno je da je sada vreme da se Evropljani postaraju da se te odluke sprovedu u delo.
Ovde je Makronov govor vredan ponovnog razmatranja. U suštini, francuski predsednik je rekao da bi Evropa sada trebalo da se usredsredi na uspostavljanje finansijskih mehanizama neophodnih za podršku zelenoj tranziciji, a ne da nastavi da dodaje pravilnike o zelenim zakonima EU.
„Da budemo jasni: ne možemo postići tehnološki suverenitet, prilagođavanje klimatskim promenama i biodiverzitet - za naše industrije i za podršku domaćinstvima - ako ne ulažemo masovno na evropskom nivou", rekao je Makron.
„Ovo bi trebalo da bude prioritet", dodao je on, rekavši: „Podržaću Fond za suverenitet koji je predložila Komisija u narednim mesecima".
Ističući važnost finansiranja, Makron je takođe stavio prst na strukturnu slabost Evropske unije. Dok Evropa prednjači kada je u pitanju kreiranje politike, nedostaje joj finansijska moć Sjedinjenih Američkih Država kada je u pitanju podrška zelenoj tranziciji.
Naravno, Makronovi komentari su već našli odjek među konzervativcima EU. Među pristalicama koje se zalažu za pauzu u kreiranju ekološkog zakonodavstva su grupe poslodavaca EU BusinessEurope i desničarski zakonodavci u Evropskom parlamentu, koji se zalažu za „regulatorni moratorijum" na zelene zakone.
Ali zagovornici zelenih ne bi trebalo previše da brinu. Kako EU završava usvajanje svog paketa zakona o Evropskom zelenom dogovoru, akcenat će uskoro biti na zemljama EU da ga implementiraju.
Na nacionalnom nivou, ovo će se pretvoriti u bezbroj novih pravila i propisa, koji će morati da se odraze u Nacionalnim energetskim i klimatskim planovima (NECP) koje zemlje EU moraju da podnose Evropskoj komisiji na godišnjem nivou.
U međuvremenu, na nivou EU, biće potrebno usvojiti još desetine pravila za implementaciju nakon što svi zakoni budu usvojeni u okviru Zelenog dogovora.
Samo propis o baterijama, na primer, predviđa usvajanje 32 akta za sprovođenje koji će postaviti tehničke standarde za sve, od proizvodnje baterija do reciklaže.
Ukupno se očekuje da će više od 100 podzakonskih akata biti dostavljeno u narednim godinama u okviru Zelenog dogovora, saopštila je Evropska komisija EURACTIV-u.
(EURACTIV.rs)