Slonovi su izgubili skoro dve trećine svog staništa širom Azije, što je rezultat stotina godina krčenja šuma i sve veće upotrebe zemlje za poljoprivredu i infrastrukturu, pokazalo je novo istraživanje.
Azijski slon, koji je na listi ugroženih, nastanjuje 13 zemalja na kontinentu, ali su njihova staništa u šumama i pašnjacima erodirana za više od 64 odsto, što je jednako 3,3 miliona kvadratnih kilometara zemlje od 1700. godine, objavili su istraživači.
Studija, objavljena u četvrtak u časopisu Scientific Reports, sastavlja rad nekoliko stručnjaka predvođenih biologom i naučnikom za zaštitu prirode Šerminom de Silvom, profesorkom sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu.
Tim je otkrio da je gubitak staništa velikih razmera povećao potencijal za sukob između slonova i ljudi. Ova situacija situaciju može se izbeći pravilnim planiranjem.
„Brinem se da ćemo dostići prekretnicu u kojoj će kulture međusobne nekonfrontacije jedna prema drugoj biti zamenjene antagonizmom i nasiljem, od strane obe vrste. Moramo da izbegnemo ovu situaciju", istakla je de Silva , koja je takođe osnivač i predsednica neprofitne organizacije Trunks and Leaves, posvećene očuvanju divljih azijskih slonova i njihovih staništa.
Studija je otkrila da je najveći pad staništa slonova bio u Kini, gde je između 1700. i 2015. izgubljeno 94% pogodnog zemljišta. Zatim sledi Indija, koja je izgubila 86%.
U međuvremenu, više od polovine pogodnih staništa slonova izgubljeno. Bangladeš, Tajland, Vijetnam i indonezijska Sumatra. Butan, Nepal i Šri Lanka takođe su zabeležili značajan pad, uglavnom u oblastima gde slonovi i danas lutaju.
„Obnavljanje ovih staništa ne znači nužno njihovo održavanje statičnim. Umesto toga, moramo bolje razumeti ulogu ljudi koji su često marginalizovani u ekonomskim sistemima koji su uspostavljeni", rekla je de Silva.
„Takođe moramo da računamo na to kako se ova dinamika može održati, s obzirom na trenutnu i buduću veličinu ljudske populacije, kao i klimatske promene", naglasila je ona.
Kolonizacija je ubrzala gubitak staništa
Istraživači su otkrili da je došlo do ubrzanja gubitka staništa slonova od 1700. godine, što se poklopilo sa ekspanzijom evropske kolonizacije regiona.
Tokom ovog vremena, seča šuma, izgradnja puteva i eksploatacija resursa uzela je danak, a poljoprivreda je postala intenzivnija na zemljištu koje bi inače moglo biti domaćin divljim životinjama.
Ova era je takođe donela nove sisteme vrednosti, tržišne snage i politike upravljanja izvan gradova Evrope u azijske šume. To je ubrzalo gubitak staništa slonova i fragmentaciju vrste, pokazalo je istraživanje.
„Godine 1700, slon je hipotetički mogao da pređe čak 45% 'prikladne' oblasti bez prekida, ali do 2015. ovo je palo na samo 7,5 posto.
Indija i Šri Lanka imaju najveću preostalu divlju populaciju slonova u Južnoj Aziji.
Obe zemlje su „transformisane" izgradnjom puteva i sečom iz kolonijalnog doba „tokom kojih su slonovi i druge divlje životinje iskorenjene sa viših nadmorskih visina i nizijskih prašuma, koje su pretvorene u plantaže i naselja", rekli su istraživači.
De Silva je rekla da je industrijsku revoluciju pratio "drugi talas" sredinom prošlog veka koji je doveo do većeg gubitka staništa.
„Uočili smo da se na nekim mestima, poput Tajlanda i Kine, najveći gubici dešavaju nakon 1950-ih. Kolonijalna era je već uvela velike plantaže u južnoj Aziji, ali ove kasnije promene su proizašle iz poljoprivredne ekspanzije", kazala je ona.
Danas se ljudi dalje šire u divlje prostore sa populacijskim centrima, poljoprivredom i ekstraktivnim industrijama poput rudarstva.
Slonovi sve više dolaze u sukob sa ljudima.
Susreti slonova i ljudi
U indijskoj istočnoj državi Asam, sukob sa slonovima dramatično se povećao 1980-ih, što odgovara padu šumskog pokrivača ispod 30% do 40% pejzaža, navodi se u studiji.
Politička i socijalna pitanja su takođe odigrala svoju ulogu.
Tokom krize Rohinja 2017. godine, hiljade manjinskih muslimanskih Rohinja iz Mjanmara stiglo je u susedni Bangladeš, bežeći od nasilne vojne kampanje. Oko milion ljudi sada živi u najvećem izbegličkom kampu na svetu u Koks Bazaru, oblasti koja je nekada bila dom za populaciju slonova.
„Došlo je do brzog prekida prekograničnog koridora za slonove u Koks Bazaru između Bangladeša i Mjanmara sa naseljavanjem izbeglica Rohinja", rekli su istraživači.
Gubitak staništa takođe znači da slonovi migriraju sa svojih uobičajenih teritorija, stvarajući „izazove za ljudske zajednice koje imaju malo iskustva sa slonovima", navodi se u studiji.
Pretprošle godine, milioni su bili preplavljeni krdom slonova koji su migrirali iz zaštićenog područja u kineskoj jugozapadnoj provinciji Junan i prešli više od 500 kilometara, gazeći useve, lutajući kroz gradove i nanevši štetu vrednu više od milion dolara .
Zaštićena područja u Aziji su mala i imaju tendenciju da budu ograničena na neravni teren na višim nadmorskim visinama, kaže studija.
„Slonovi su generalno dugovečni i veoma prilagodljivi. Dakle, kada izgube svoje domove, odlaze u potragu za novim", rekla je de Silva.
Da bi sadašnje populacije slonova preživele, „praksa njihovog teranja u sve manje i marginalno stanište mora biti zamenjena pokušajima da se na adekvatan način identifikuju i povežu područja pogodnih staništa.
(EURACTIV.rs)