Njegov prvi eksperiment će istražiti planine ispod ledenog pokrivača kako bi se predvidelo koliko brzo bi se led mogao otopiti i dovesti do globalnog porasta nivoa mora

On je stavljen na test u ekstremnim vremenskim uslovima oko najviših vrhova Velsa. Njegov prvi eksperiment će istražiti planine ispod ledenog pokrivača kako bi se predvidelo koliko brzo bi se led mogao otopiti i dovesti do globalnog porasta nivoa mora.

Naučnici žele bolje da razumeju Antarktik, ali su ograničeni postojećom tehnologijom. Česti su jaki vetrovi, temperature ispod nule i iznenadne oluje. Ovi opasni uslovi, kao i mračne zime i potreba za prevozom pilota i velikih količina goriva, ograničavaju upotrebu tradicionalnih aviona sa posadom.

"British Antarctic Survei" razvio je novi dron sa britanskom kompanijom Vindracers kako bi se lako popravio ako nešto krene naopako. Dron je testiran u Llanbedru, Eriri (koji se naziva i Snoudonija) u severnom Velsu - zamena za teško vreme i teren Antarktika, piše Bi-Bi-Si (BBC).

Tokom vežbe na jakom vetru sa kišom koja je udarala po aerodromu, inženjer Rebeka Tumi je objasnila da dron može da leti do udaljenih područja bez brige za bezbednost pilota. Može da nosi 220 funti (100 kg) tereta do 620 milja (1.000 km). Instrumenti, uključujući radar i kamere, nalaze se u zadnjem delu drona i na njegovim krilima. Njegova ruta je programirana i inženjer prati let sa računara.

Rebeka će upravljati dronom iz baze Rotera na Antarktiku, ali se na kraju Britansko istraživanje Antarktika nada da će ga leteti iz Velike Britanije. Takođe koristi mnogo manje goriva od tradicionalnih aviona – 10 barela u poređenju sa 200 na jednom istraživačkom letu – smanjujući uticaj naučnih istraživanja na životnu sredinu na planeti.

Podaci koje prikupi biće obrađeni u sedištu Britanskog istraživanja Antarktika u Kembridžu. Naučnik Tom Džordan objašnjava da će se nešto od toga uneti u model kontinenta nazvan BEDMAP2 koji pokazuje složen oblik zemlje ispod leda. Povlačeći znak pitanja preko delova mape, on objašnjava da su velike oblasti Antarktika još uvek nemapirane jer niko nikada nije uspeo da tamo stigne.

"Ovde i ovde se vidi planinski greben ispod leda. Da li se to nastavlja preko? Da li su delovi ispod nivoa mora? Ne znam. Ovaj anketni rad je zaista uzbudljiv jer je pravi prazan prostor na mapi", kaže on.

Ogromni led Antarktika pokriva ogromne planinske lance - neke veličine Evropskih Alpa - i rovove i doline. Neka područja su ispod nivoa mora. Od vitalnog je značaja da naučnici razumeju ovu topografiju jer ona određuje koliko brzo će se led otopiti.

"Ledeni pokrivač izložen zagrejanim vodama verovatno će se brže otopiti. Ali ako mu kompleksne planine blokiraju put, on će opadati sporije", kaže Tom.

U svom prvom eksperimentu, radar na dronu će ispaljivati radio talase na ledeni pokrivač pod nazivom Fuchs Piedmont. Neki će ući u ledeni pokrivač, udariti u podnožje i odskočiti. Dron će slušati te refleksije i koristiti ih za crtanje oblika zemlje.

Trenutni modeli globalnog porasta nivoa mora usled topljenja ledenih pokrivača imaju velike margine, ali uz bolje razumevanje topografije Antarktika, Tom kaže da naučnici mogu da daju preciznija predviđanja što će pomoći za planiranje budućnosti.

Prvi letovi biće u narednih nekoliko nedelja. Drugi eksperimenti uključuju istraživanja morskog života poput krila, koji su vitalni deo lanca ishrane, i istraživanja ekološki osetljivih područja.

(J.N./EURACTIV.rs)