Cilj je, poručuju u saopštenju, otvoriti put za komercijalnu eksploataciju minerala koji su obilno prisutni na Severnoatlantskom kontinentalnom delu, što uključuje bakar, mangan, kobalt i litijum

Ovi isti kritični minerali trenutno se uglavnom rudare u nekoliko zemalja, uključujući Demokratsku Republiku Kongo, Kinu i Rusiju. U uslovima sve nestabilnijih lanaca snabdevanja, obezbeđivanje pristupa njima postalo je prioritet za zapadne zemlje.

U Zakonu o kritičnim sirovinama koji je EU usvojila prošlog decembra, ove su bile tri od samo 16 minerala koji su se našli na vrhu liste prioritetnih strateških sirovina. Pre glasanja u utorak, međunarodni aktivisti i ekološke organizacije okupili su se ispred norveškog parlamenta da pritisnu poslanike sa sloganom "zaustavite rudarenje u dubokom moru".

Protivnici rudarenja u dubokom moru ukazuju na 'nerazmerno' dejstvo koje bi to moglo imati na jednom od poslednjih ekosistema nedirnutih ljudskom aktivnošću.

"Ova odluka nepovratno oštećuje reputaciju Norveške kao odgovorne pomorske države. Znamo malo o dubokom morskom dnu, ali znamo dovoljno da budemo sigurni da će njegova eksploatacija dovesti do nestanka jedinstvene faune i flore i uništiti najveći rezervoar ugljenika na svetu", izjavio je Stiv Trent, izvršni direktor i osnivač Fondacije za pravdu u životnoj sredini, nakon glasanja.

Poslanici EU pozvali kolege da se usprotive

Devetog novembra, oko 100 poslanika EU pozvalo je svoje norveške kolege da se usprotive predlogu vlade, koristeći ekspertizu "više od 700 naučnih eksperata", uključujući Savet evropskih akademija nauka (EASAC) - koji je u junu upozorio na "katastrofalne posledice po morske ekosisteme".

Aktivisti takođe ukazuju na mišljenje "Norveške agencije za zaštitu životne sredine", koje je nazvalo procene uticaja na životnu sredinu ovih praksi "nedovoljnim". Ova aktivnost se "ne može sprovoditi na siguran ili odgovoran način", tvrdi se. Za norvešku vladu, ovo je prilika da ubrza energetsku tranziciju obezbeđivanjem retkih zemljanih metala za potrebe zelene tehnologije.

Ko ima koristi od ovog poteza?

U intervjuu za američki medij Cipher u septembru prošle godine, norveški premijer i čovek iza projekta, Jonas Gar Store, opisao je ove minerale kao "esencijalni element industrijske transformacije".

To bi takođe moglo biti izuzetno profitabilno za britansku industriju, s obzirom da je "Telegraf" procenio da bi moglo generisati profit vredan stotine miliona ili čak milijarde dolara. Međutim, stvari treba raditi "korak po korak", upozorio je Bård Ludvig Torheim, konzervativni norveški poslanik, na početku decembra.

"Izdvajanje neće biti dozvoljeno dok budući podaci ne pokažu da to može biti učinjeno na održiv i odgovoran način", naglasio je, insistirajući da vlada mora osloniti na studije uticaja pre nego što odobri bilo koju dozvolu.

Zastupnici projekta ukazuju na obećanje zemlje o nezavisnosti u vezi sa strateškim mineralima i njenu želju da kontroliše industriju u smislu ekoloških i radničkih prava. Međutim, planovi Norveške za istraživanje dubokog mora nisu oduševili sve, s obzirom na to da se sve više zemalja odbija uključiti u ime principa opreza.

Francuska, inače jedina zemlja pored Velike Britanije koja je izrazila protivljenje norveškom rudarenju u dubokom moru.

Danas, 24 zemlje pozivaju na moratorijum na rudarenje u dubokom moru, iako se neke zemlje, poput Norveške, Kine, Indije i Rusije, protive takvim pozivima. S druge strane, Evropska komisija je izrazila zabrinutost zbog ekološkog uticaja ovih projekata, kako je navedeno u rezoluciji koju je Evropski parlament usvojio 2022. godine. Poslanici su pozvali Komisiju i države članice da podrže međunarodni moratorijum.

Međunarodno telo za podvodna istraživanja, organizacija UN koja reguliše ove aktivnosti u međunarodnim vodama, trebalo bi se sastati ove godine. Ipak, pritisak raste da se otvore prava za eksploataciju, s glasanjem o prvom rudarskom kodeksu, za koji se zalaže Norveška, očekivanim već 2025. godine.

(J.N./EURACTIV.rs)