Nedostatak akcija koje se tiču klimatskih promena dovešće do toga da će se cena ugljenika u EU do 2027. godine za gorivo za automobile i domove popeti na iznad 200 evra po toni, upozoravaju nemački istraživači.

Krajem decembra 2022. EU se složila da revidira svoj pristup cenama ugljenika. Od 2027. emisije dizela, benzina i grejanja postaju deo posebnog plana koja se naziva ETS II. Sa odlaganjem mera poput zabrane bojlera, početna cena ovog plana može biti preteće visoka.

"Ako plan ETS II igra centralnu ulogu u postizanju klimatskih ciljeva kada bude počeo da se primenjuje 2027. godine, postojeće analize pokazuju da se očekuju cene od preko 200 evra po toni", kaže berlinska think-tank organizacija Agora Energievende. Njihova analiza se zasniva na "statusu kvo" klimatskih politika, posebno onih u Nemačkoj.

Ako se ništa ne promeni, cene na pumpi bi porasle za 40 centi po litru kada satovi otkucaju ponoć 31. decembra 2026. Ovakvi brojevi čine nervoznim istraživače i političare.

Šta se dešava te kobne noći?

Sve emisije ugljenika iz drumskog transporta i grejanja će morati da budu usklađene sa ETS sertifikatima koje organizuju trgovci gorivom – količina sertifikata je ograničena i brzo će se smanjiti.

Briselski poslanici insistiraju da će cena biti ograničena na 45 evra po toni ugljenika do 2030. godine.

Dogovoreni tekst plana možda neće ispuniti očekivanja.

"Intenzivno smo se time bavili i možemo sa sigurnošću reći da nismo sigurni u vezi sa planom", objašnjava Simon Miler, šef nemačkih operacija Agore Energivende, govoreći u Berlinu 19. oktobra.

Jer dok je početna procena koju je sprovela Evropska komisija predviđala cenu od 45 evra, Berlaimont je "očekivao da će sve iz ‘Fit for 55’ [klimatski paket EU] biti primenjeno na vreme i da sve zemlje ispunjavaju svoje klimatske ciljeve", dodao je on.

Nemačka će verovatno propustiti svoje klimatske ciljeve za 2030. za više od 200 miliona tona, dok su zakonodavci EU u Briselu ozbiljno ublažili nekoliko vitalnih zakona. Direktiva o zgradama se trenutno ukida, dok je reforma poreza na energetike zaglavljena godinama.

"Ako ovo uključimo u ukupnu sliku, vidimo da postoji značajan rizik od viših cena", kaže Miler, što je značilo da postoji potreba za "političkom akcijom".

300 evra po toni 2030. godine, ili čak "naredne godine, bilo bi previše i moglo bi da dovede do slabjeg prihvatanja konkretnih akcija koje se tiču klimatskih promena", rekao je Jens Spahn, portparol za energetiku nemačke konzervativne CDU, koja trenutno ima iznad 30 odsto i tipuje da predvodi sledeću vladu.

Političari se suočavaju sa hodom po tankoj žici. Francuski pokret žutih prsluka – koji je protestovao zbog povećanja poreza na gorivo – pokazao je političarima da građani mogu, i da će da iznesu svoje nezadovoljstvo klimatskim akcijama zasnovanim na cenama. Berlin brine zbog nasilnog protivljenja pokušaju da se zabrane grejači na fosilna goriva umesto da se oslanja na signale cena ugljenika.

"Mislim da morate da nastavite sa neophodnom osetljivošću da biste imali neophodno prihvatanje. U svakom slučaju, ove 2020-te će biti prilično iscrpljujuće", naglasio je on.

Šta je rešenje?

Istraživači predlažu rešenje prema kojem bi se prihvatanje povećalo tako što će prebacivanje biti manje naglo. Ovo bi se moglo postići bržim povećanjem trenutne cene ugljenika u Nemačkoj uz preraspodelu prihoda građanima.

Danas, sektori obuhvaćeni ETS II podležu nominalnoj ceni ugljenika od 30 evra po toni emisija – od 2025. ta cena će biti minimalno 55 evra.

Kada se pokrene ETS II, Nemačka bi trebalo da snosi deo troškova za siromašnije zemlje, savetuje istraživački centar. Ovo bi se moglo postići postavljanjem minimalne domaće cene od 120 evra putem poreza na energiju kako bi se rezervisalo više sertifikata za ostatak Evrope.

(EURACTIV.rs)