Komesar za klimu EU kaže da treba ubrzati tempo smanjenja emisija u građevinarstvu, transportu i poljoprivredi kako bi se dostigao cilj od 55 odsto do 2030, izveštava Gardijan.

U pokušaju da zaustavi vremenske prilike koje postaju ekstremnije, EU je obećala da će do 2030. ispustiti u vazduh 55 odsto manje gasa koji zagreva planetu nego 1990. Ali u poslednje tri decenije smanjila je emisije za samo 32 odsto, utvrdila je komisija u svom najnovijem izveštaju o stanju Energetske unije.

Prema sadašnjoj politici, emisije će se smanjiti do 2030. godine za samo 43 odsto, prema novim procenama projekta Evropske agencije za životnu sredinu. Broj se povećava na 48 odsto ako se budu uključile planirane politike, ali one još nisu sprovedene. Ipak, i dalje postoji deficit od sedam procentnih poena.

"Da bi se u potpunosti postigli ovi ciljevi, tempo smanjenja emisija treba da se ubrza", rekao je Vopke Hoekstra, novi komesar EU za klimu.

Izveštaj komisije pohvalio je napore da se brzo izbaci iz upotrebe gas iz Rusije nakon njenog rata u Ukrajini, koji je brzo podigao cene energenata. EU je smanjila uvoz ruskog gasa sa 155 milijardi kubnih metara u 2021. na 80 milijardi kubnih metara u 2022. i na procenjenih 40-45 milijardi kubnih metara u 2023.

EU je takođe nadgledala procvat čistih tehnologija kao što su turbine na vetar i solarni paneli, navodi se u izveštaju, ali je Komisija upozorila da obnovljiva energija treba da raste mnogo brže nego što je tokom protekle decenije.

Izvor: EPA/JUAN CARLOS HIDALGO

U proseku, udeo obnovljivih izvora u evropskoj energiji rastao je 0,67 procentnih poena svake godine da bi dostigao 21,8 odsto u 2021. Za postizanje cilja EU od 42,5 odsto do kraja decenije "biće potreban mnogo brži rast u narednim godinama", navodi se u izveštaju.

Potrebno je više truda u građevinarstvu, transportu i poljoprivredi

Emisije štetnih gasova stalno opadaju, ali tri stvari se ističu, rekao je Hoekstra.

"Jedno, potrebno je značajno smanjenje emisija u građevinarstvu i transportu. Napredak u ovim sektorima je u najboljem slučaju spor. Drugo, prirodni ponor ugljenika treba da raste. Na određenim mestima ponor ugljenika je postao izvor emisija i to je zabrinjavajuće. I treće, potreban nam je mnogo značajniji napredak u smanjenju emisija u poljoprivredi".

Hoekstra, bivši radnik naftne kompanije Šel i konsultantske kuće Mekkinsi, takođe je rekao da su subvencije za fosilna goriva "beskorisne" za tranziciju čiste energije i podsetio je nacionalne vlade na njihova obećanja da će ih se otarasiti.

Većina zemalja članica EU odgovorila je na energetsku krizu tako što je ljudima i industrijama olakšala kupovinu i sagorevanje fosilnih goriva. Subvencije su porasle na 123 milijarde evra u 2022. godini, od kojih polovina nema datum kraja korišćenja ove decenije, navodi se u izveštaju.

Izvor: EPA-EFE/DIEGO AZUBEL

Na klimatskom samitu COP28 sledećeg meseca EU je rekla da će se zalagati za globalno postupno ukidanje nesmanjenih fosilnih goriva – tj. onih gde se gasovi koji zagrevaju planetu ne zadržavaju – i određene subvencije.

"U mandatu COP28, sve države članice – ponovo ću reći, sve države članice – složile su se da subvencije za fosilna goriva koje se ne bave ni energetskim siromaštvom ni pravednom tranzicijom moraju biti ukinute što je pre moguće", kaže Hoekstra.

Nekoliko evropskih vlada odugovlačilo je sa klimatskim akcijama poslednjih meseci uprkos podsticanju EU. Samo nekoliko država članica ispunilo je junski rok Komisije za podnošenje nacrta klimatskih i energetskih planova, a akcioni planovi još uvek nedostaju u tri od pet najvećih zagađivača: Nemačkoj, Francuskoj i Poljskoj.

Prema novom izveštaju evropskog ogranka kampanje grupe Climate Action Network (CAN), politike u nacrtima koji su dostavljeni nisu dovoljni da zadrže planetu od zagrevanja za 1,5 stepeni iznad predindustrijskog nivoa. Oni su takođe preslabi da bi ispunili minimalne klimatske i energetske zahteve EU za 2030.

(EURACTIV.rs)