Evropski „šampion" u potrošnji antibiotika je Grčka, koja se suočava sa velikim problemom otpornosti bakterija i, samim tim, širenja bolničkih infekcija
Greek City Times preneo je podatke godišnjeg izveštaja Organizacije za evropsku saradnju i razvoj, objavljenog povodom Evropskog dana racionalne upotrebe antibiotika, 18. novembra.
Uprkos naporima da se smanji nepotrebno propisivanje i potrošnja antibiotika kroz kampanje za njihovu ispravnu upotrebu, otpornost na antibiotike ostaje značajna pretnja.
Najnoviji podaci OECD-a, opisani u godišnjem izveštaju „Zdravlje na prvi pogled 2023", pokazuju da je Grčka prva u EU po količini recepata za antibiotike koje lekari izdaju.
Propisane dnevne doze na 1.000 stanovnika u Grčkoj su 21,7 odsto, dok je evropski prosek 13,1 odsto.
Za njom slede Francuska (19,3) i Italija (15,9), dok dobre primere upotrebe antibiotika predstavljaju Austrija sa 7,2 i Nemačka sa 8,1 odsto.
Prema OECD, prepisivanje antibiotika opalo u 90 odsto zemalja.
Ipak, otpornost na antibakterijske lekove ostaje glavna briga, a predviđa se da će njeni troškovi značajno porasti u naredne tri decenije.
Evropske zdravstvene vlasti svake godine pokušavaju da prenesu prave poruke građanima, a jedna od njih je da recimo većina upala grla ne zahteva uzimanje antibiotika, jer ih uglavnom izazivaju virusi, a antibiotici nisu indikovani za borbu protiv virusnih infekcija.
Takođe važna stvar u borbi protiv ovog problema je neophodnost izdavanja recepta za uzimanje antibiotika.
Zdravstveni organi ističu da ne treba da konzumiramo antibiotike koje imamo kod kuće, misleći da ćemo se tako bolje osećati kada smo bolesni.
Raspoloživi podaci pokazuju da više od 35.000 ljudi umre svake godine u zemljama Evropske unije od posledica infekcije bakterijama otpornim na antibiotike.
Prema Evropskoj komisiji, uticaj antimikrobne rezistencije na zdravlje je uporediv sa kombinovanim efektima gripa, tuberkuloze i HIV-a.
U julu 2022. Komisija i države članice identifikovale su antimikrobnu rezistenciju kao jednu od tri najveće prioritetne pretnje po zdravlje jer ima teške posledice po zdravlje ljudi i ozbiljne ekonomske posledice po zdravstvene sisteme.
Ona smanjuje sposobnost prevencije i lečenja zaraznih bolesti, ugrožava, između ostalog, i mogućnost hirurškog zahvata, lečenja pacijenata sa poremećajima imuniteta, transplantacije organa i terapije protiv raka, a predstavlja i pretnju po bezbednost hrane, jer ima uticaj na zdravlje životinja i sisteme proizvodnje.
(EURACTIV.rs)