Tokom Evropskog zdravstvenog foruma, predstavnici farmaceutske industrije, institucija EU i udruženja pacijenata razgovarali su o narednim koracima u borbi protiv sve veće pretnje antimikrobne rezistencije (AMR).

Antimikrobna rezistencija nastaje kada se bakterije, virusi, gljivice i paraziti vremenom promene i prestanu da reaguju na lekove, što otežava lečenje infekcija.

Njegove efekte sve više vidimo u našim zdravstvenim sistemima: svake godine se u EU registruje više od 670.000 infekcija zbog bakterija otpornih na antibiotike, sa 33.000 smrtnih slučajeva kao direktne posledice, prema Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti.

Istovremeno, u 2019. godini procenjeno je da AMR košta zdravstvene sisteme zemalja EU oko 1,1 milijardu evra svake godine, a broj će se povećati u narednoj godini kako je AMR u porastu i razvojem novih antimikrobnih sredstava. je i dalje spor.

Otpornost na antimikrobne lekove nije samo evropsko pitanje, kaže ministar Malte

Kada se kombinuju sa globalnim pristupom, saradnja i mere među zemljama biće od vitalnog značaja za rešavanje pitanja antimikrobne rezistencije (AMR), rekao je ministar zdravlja i zamenik premijera Malte Kristofer Fern u ekskluzivnom intervjuu za Euractiv.

AMR se često naziva „tiha pandemija" i predstavlja 4,9 miliona smrtnih slučajeva godišnje širom sveta, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Stanja su uzrokovana zloupotrebom i prekomernom upotrebom antibiotika, što dovodi do toga da neki mikroorganizmi, zvani superbakterije, razviju antimikrobnu rezistenciju, čineći lekove manje efikasnim, a infekcije trajnijim.

Tokom Evropskog zdravstvenog foruma 27. septembra, Fearne je pozvao prisutne da se pozabave antimikrobnom rezistencijom (AMR) izvan nivoa EU.

„Ako se ovaj problem posmatra samo na evropskom nivou, on neće biti rešen. On je dodao da, kao i kod svake druge pandemije, mikroorganizmi ne prepoznaju granice, što je pokazao COVID-19.

Prema Fearneu, AMR se ne može posmatrati samo kao evropsko pitanje, već se njime treba baviti sveobuhvatnije.

On je pomenuo sastanak na visokom nivou Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UNGA) o AMR sledeće godine kao prekretnicu kojoj se treba radovati.

"To je prilika koju mislim da ne možemo prokockati", rekao je on.

Ova skupština ima za glavni cilj da postavi jasne globalne ciljeve u borbi protiv AMR-a. Fern je prepoznao da su prethodni zdravstveni susreti UN-a, poput onog o tuberkulozi ove godine, možda propali zbog „previše nejasnih" političkih deklaracija.

Takođe je identifikovao dva glavna načina napred: finansiranje i praćenje implementacije.

„Moramo da se uverimo da postoji mehanizam finansiranja, bilo da je to globalni fond, regionalni fond ili podržavajuće vlade da pronađu fond za sopstvene akcione planove", objasnio je on.

Fern je istakao važnost nacionalnih akcionih planova jer će se oni razlikovati od zemlje do zemlje zbog različitih potreba i konteksta.

Izvor: EPA-EFE/JORGE TORRES

Potreba za istraživanjem i razvojem

Kako bube otporne na lekove ne reaguju na postojeće antibiotike, razvoj novih antibiotika je od suštinskog značaja za borbu protiv evoluirajuće rezistencije.

Ali, prema Izveštaju o napretku Globalnog centra za istraživanje i razvoj AMR i SZO, ne postoji održivo tržište za nove antibiotike, povraćaj ulaganja ne pokriva troškove njihovog razvoja, proizvodnje i distribucije.

SZO je 2022. godine saopštila da je od 2017. odobreno samo 12 antibiotika, od kojih 10 pripada postojećim klasama sa utvrđenim mehanizmima AMR.

Fern je ovo nazvao „problemom“.

„Brže nam ponestaje antibiotika nego što stavljamo nove antibiotike na tržište“, rekao je on i dodao da za pet ili deset godina situacija nije obećavajuća.

„Nešto se mora dogoditi da se podstakne i odgovori na neuspeh tržišta".

Izvor: EPA/JULIAN STRATENSCHULTE

Predlog novog farmaceutskog zakonodavstva koji je predložila Evropska komisija namerava da reši ovo pitanje novom šemom podsticaja. Takođe cilja na nejednakosti između zemalja u pogledu dostupnosti lekova, istraživanja i inovacija novih antibiotika.

Fern je napomenuo da trenutno farmaceutska industrija nema obavezu da svoje proizvode ponudi svim državama članicama, što, prema njegovim rečima, „nema smisla kada govorimo o solidarnosti među državama".

„Za građane Evropske unije, gde god da se nalazite, ako ste bolesni, trebalo bi da imate pristup najboljim lekovima", dodao je on.

Komisija predlaže podsticaje kompanijama koje svoje proizvode nude u svih 27 zemalja članica. Ovo ima za cilj da obezbedi snabdevanje inovativnim antibioticima širom Evropske unije, što trenutno nije slučaj u mnogim malim zemljama poput Malte, kako objašnjava Fern.

Međutim, dok bi nova farmaceutska pravila trebalo da garantuju pristup antibioticima u svim državama članicama, Fearne takođe predlaže da se pogleda van Evrope i poveže podsticaje sa globalnijom vizijom obezbeđivanja već uspostavljenih antibiotika u zemljama u kojima je njihovo snabdevanje još uvek ugroženo.

U međuvremenu

S obzirom da je malo verovatno da će razgovor o farmaceutskom zakonodavstvu biti okončan pre kraja sadašnjeg mandata Komisije i Generalne skupštine UN koja će se održati u septembru 2024. godine, postoji potreba za kratkoročnim rešenjima.

Ali ne raditi ništa nije opcija.

Prema izveštaju koji je objavila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), svaki američki dolar uložen u sektore zdravstva i hrane za borbu protiv otpornosti na antimikrobne lekove donosi pet puta veće koristi.

„Postoji ekonomska cena nečinjenja, koja je pet puta veća od toga da se nešto uradi", rekao je Fern, pozivajući se na izveštaj.

Takođe je naglasio potrebu da se radi sa zdravstvenim vlastima i preduzmu mere međusektora, uz lekcije izvučene iz pandemije COVID-19 kao primer saradnje svih grana vlasti i vlasti.

Fern je dodao da ono što se dešava sa klimom, poljoprivredom, pa čak i planiranjem naših gradova utiče na zdravlje. Međutim, rekao je on, opšta javnost i zakonodavci van zdravstva još uvek nisu svesni obima AMR-a.

(EURACTIV.rs)