Naučnici su uz pomoć veštačke inteligencije (AI) otkrili novi antibiotik koji može da ubije smrtonosnu vrstu superbakterije.
AI je pomogao da se hiljade potencijalnih hemikalija suzi na šaku koja bi se mogla testirati u laboratoriji.
Rezultat je bio moćan, eksperimentalni antibiotik nazvan abaucin, kome će biti potrebna dodatna ispitivanja pre upotrebe.
Istraživači u Kanadi i SAD kažu da veštačka inteligencija ima moć da masovno ubrza otkrivanje novih lekova.
To je najnoviji primer kako veštačka inteligencija može biti revolucionarna sila u nauci i medicini.
Zaustavljanje superbakterija
Antibiotici ubijaju bakterije. Međutim, decenijama nedostaje novih lekova i sve ih je teže lečiti, jer razvijaju otpornost na one koje imamo.
Procenjuje se da više od milion ljudi godišnje umire od infekcija koje su otporne na lečenje antibioticima.
Istraživači su se fokusirali na jednu od najproblematičnijih vrsta bakterija - Acinetobacter baumannii, koja može inficirati rane i izazvati upalu pluća.
To je jedna od tri superbakterije koje je Svetska zdravstvena organizacija identifikovala kao „kritičnu” pretnju.
Veštačka inteligencija
Da bi pronašli novi antibiotik, istraživači su prvo morali da obuče AI. Uzeli su hiljade lekova gde je bila poznata precizna hemijska struktura i ručno ih testirali na Acinetobacter baumannii da vide koji bi ga mogao usporiti ili ubiti.
Ove informacije su unete u AI kako bi mogao da nauči hemijske karakteristike lekova koji mogu da napadnu problematičnu bakteriju.
AI je zatim pušten na listu od 6.680 jedinjenja čija je efikasnost bila nepoznata. Rezultati objavljeni u Nature Chemical Biologi, pokazali su da je AI trebalo sat i po da napravi uži izbor.
Istraživači su testirali 240 u laboratoriji i pronašli devet potencijalnih antibiotika. Jedan od njih je bio neverovatno moćan antibiotik - abaucin.
Laboratorijski eksperimenti su pokazali da može da leči inficirane rane kod miševa i da može da ubije uzorke A. baumannii pacijenata.
Međutim, istraživači kažu da ovde tek počinje posao.
Sledeći korak je usavršavanje leka u laboratoriji, a zatim izvođenje kliničkih ispitivanja. Oni očekuju da bi prvi antibiotici AI mogli biti testirani do 2030. godine od kad će potencijalno početi i njohovo prepisivanje i upotreba.
Zanimljivo je da ovaj eksperimentalni antibiotik nije imao efekta na druge vrste bakterija i deluje samo na A. baumannii.
Mnogi antibiotici ubijaju bakterije neselektivno. Istraživači veruju da će preciznost abaucina otežati pojavu rezistencije na lekove i dovesti do manje neželjenih efekata.
U principu, AI bi mogao da pregleda desetine miliona potencijalnih jedinjenja, nešto što bi bilo nepraktično raditi ručno.
„AI povećava stopu, a u savršenom svetu smanjuje troškove, pomoću kojih možemo otkriti ove nove klase antibiotika koje su nam očajnički potrebne“, kaže tim naučnika koji je vršio ispitivanja.
Istraživači su testirali principe otkrivanja antibiotika uz pomoć veštačke inteligencije kod E. coli 2020. godine. Sledeće planiraju da pogledaju Staphilococcus aureus i Pseudomonas aeruginosa.
„Ovo otkriće dodatno podržava pretpostavku da veštačka inteligencija može značajno da ubrza i proširi našu potragu za novim antibioticima“, rekao je profesor Džejms Kolins sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu.
„Uzbuđen sam što ovaj rad pokazuje da možemo da koristimo veštačku inteligenciju da pomognemo u borbi protiv problematičnih patogena kao što je A. baumannii“,kazao je on.
(EURACTIV.rs)