Sa oko 150 novih lekova za retke bolesti koji bi trebalo da dobiju tržišno odobrenje u EU u narednih nekoliko godina, Švedska državna agencija za određivanje cena razvila je predlog za finansiranje za najnovije tretmane lečenja.

Više cene su predložene kako bi se pokrili troškovi istraživanja i razvoja, a one će svakako biti pokriveni osiguranjem.

Cilj je da se ljudima sa retkim bolestima proširi pristup lekovima. Kao prvi korak, povećani nivo cena će se primenjivati samo kada je retko zdravstveno stanje veoma teško, a prevalencija je ispod 100 pacijenata u Švedskoj.

U zamenu za prihvatanje visokih cena za ove lekove, agencija želi da postavi niže cene za uobičajenije lekove ili proizvode koji se široko prodaju (u okviru sistema beneficija).

Razmera sniženih cena, međutim, nije objavljena u izveštaju.

Prema TLV-u, predložena promena je takođe motivisana pritužbama farmaceutske industrije da lekovi za retke bolesti nisu dovoljno plaćeni u poređenju sa njihovim troškovima istraživanja i razvoja po pojedincu.

Istraživanje nadležnih organa pokazuje da je TLV u proseku odbio jednu od tri prijave za javne subvencije za lekove za retke bolesti u periodu 2015-2022.

Samo jedan od dva leka je dobio odobrenje kada je prevalencija retke bolesti bila ispod 20 pacijenata.

U nekim slučajevima, prijave su takođe odbijene čak i ako je procenjena korist za pacijenta bila dobra.

"Cena koju je proizvođač tražio bila je previsoka za godine života prilagođene kvalitetu", objasnila je za Euractiv Ana Alasad, jedan od nekoliko vođa projekata u okviru TLV.

Prevazilazi švedske granice

Prema Alasad, ovo pitanje prevazilazi švedske granice. Agencije za određivanje cena u EU, sa kojima su u kontaktu, bore se sa istim pitanjem – kako da priušte rastuće troškove novih lekova.

"Mnoge zemlje imaju posebno upravljanje lekovima za retke bolesti, ali niko ne tvrdi da imaju sistem za koji smatraju da funkcioniše adekvatno", kaže ona.

Prema TLV-u, oko 150 lekova za retke bolesti je u razvoju i mogu se prijaviti za odobrenja na tržištu u EU između 2024. i prvog kvartala 2026. Ovo, izveštava agencija, može da dovede do mnogih mogućnosti lečenja koji obećavaju. Jedna trećina njih je dizajnirana za borbu protiv bolesti raka.

Na prvi pogled, švedske organizacije pacijenata su oprezno optimistične u pogledu predložene promene nivoa cena.

"Ovo može značiti poboljšanja za pacijente sa ultraretkim bolestima, ali još ne znamo da li može da poboljša stvari i za ljude sa drugim retkim dijagnozama", rekao je Oskar Ahlberg, potpredsednik krovne organizacije pacijenata za retke bolesti u Švedskoj za Euractiv.

"Naša poenta je da svima treba ponuditi negu i lečenje kad god postoji dobar i efikasan lek".

Margareta Hag, predsednica Mreže za borbu protiv raka u Švedskoj, smatra da je predlog "važan razvoj događaja".

"Radili smo i borili se da bi više pacijenata dobilo pristup tretmanima koji su im potrebni", kaže ona.

Postoji i izazov

Švedsko trgovinsko udruženje za farmaceutsku industriju zasnovanu na istraživanju u Švedskoj, LIF,pozdravlja to što je TLV predstavio način da se više plaćaju lekovi za retke bolesti za pacijente u ultra teškim uslovima.

"Ali drugi deo, da će plaćati manje za obične lekove, predstavlja malo izazov za nas jer imamo članove u oba tabora: one koji su pogođeni pozitivno i one koji su pogođeni negativno", rekla je Katarina Antonov, šefica analize u LIF-u.

Ona takođe poziva na detaljnije informacije, jer još nije urađena detaljnija analiza posledica.

Dugoročno gledano, čini se da se dve organizacije pacijenata, LIF i TLV, slažu da je veoma potrebna značajna revizija švedskog sistema cena i pregovaranja.

U 2023. javna potrošnja na farmaceutske i medicinske proizvode (u okviru švedskog zdravstvenog sistema) očekuje se da će porasti sa 2,7 milijardi evra na 3,3 milijarde evra, prema švedskom nacionalnom odboru za socijalna pitanja i zdravstvo.

(EURACTIV.rs)