Ruska lunarna misija, prva od 1976. godine, takmiči se protiv Indije, koja je prošlog meseca lansirala svoj lunarni brod Čandrajan-3, kao i sa SAD i Kinom, koje imaju napredne programe istraživanja južnog pola Meseca.
Rusija je u petak (11. avgusta) lansirala svoju prvu svemirsku letelicu za sletanje na Mesec u poslednjih 47 godina u pokušaju da bude prva nacija koja je izvršila meko sletanje na južni pol Meseca, na kojem, kako se veruje, ima vodenog leda.
Ruska lunarna misija, prva od 1976. godine, takmiči se protiv Indije, koja je prošlog meseca lansirala svoj lunarni brod Čandrajan-3, i sa Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom, koje obe imaju napredne programe istraživanja Meseca usmerene na njegov južni pol.
Raketa Sojuz 2.1v koja nosi letelicu Luna-25 poletela je sa kosmodroma Vostočni, 5.550 km istočno od Moskve, u 2.11 u petak po moskovskom vremenu, pri čemu je njen gornji stepen pojačao sletanje iz Zemljine orbite ka Mesecu više od sat vremena kasnije, potvrdila je ruska svemirska agencija Roskosmos.
Očekuje se da će lender sleteti na Mesec 21. avgusta, rekao je u petak Interfaksu šef ruske svemirske službe Jurij Borisov. Ruska svemirska agencija Roskosmos je ranije označila 23. avgust kao datum sletanja.
"Sada ćemo sačekati 21. Nadam se da će se desiti veoma precizno meko sletanje na Mesec", rekao je Borisov radnicima na kosmodromu Vostočni posle lansiranja, prenosi Interfaks.
Luna-25, otprilike veličine malog automobila, imaće za cilj da radi godinu dana na južnom polu Meseca, gde su naučnici NASA-e i drugih svemirskih agencija poslednjih godina otkrili tragove vodenog leda u zasenjenim kraterima u regionu.
Misija Luna-25 ima mnogo posla, jer Kremlj kaže da sankcije Zapada zbog rata u Ukrajini, od kojih su mnoge bile usmerene na vazdušni sektor Moskve, nisu uspele da oštete rusku ekonomiju.
Misija, koju je Rusija planirala decenijama, takođe će testirati rastuću nezavisnost nacije u svemiru nakon što je njena invazija na Ukrajinu u februaru 2022. prekinula skoro sve svemirske veze Moskve sa Zapadom, osim njene integralne uloge na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Evropska svemirska agencija planirala je da testira svoju navigacionu kameru Pilot-D tako što je priključila na Luna-25, ali je prekinula svoje veze sa projektom nakon što je Rusija napala Ukrajinu.
"Ruske težnje ka Mesecu mešaju se u mnogo različitih stvari. Mislim da je to pre svega izraz nacionalne moći na globalnoj sceni", rekao je za Rojters Asif Sidiki, profesor istorije na Univerzitetu Fordham.
Američki astronaut Nil Armstrong stekao je slavu 1969. godine kao prva osoba koja je hodala po Mesecu, ali je misija Sovjetskog Saveza Luna-2 bila prva svemirska letelica koja je stigla do površine Meseca 1959. godine, a misija Luna-9 1966. godine bila je prva koja je izvršila meko sletanje.
Moskva se tada fokusirala na istraživanje Marsa, a od pada Sovjetskog Saveza 1991. Rusija nije slala naučne sonde izvan Zemljine orbite.
Mesečeva voda?
Velike sile poput Sjedinjenih Američkih Država, Kine, Indije, Japana i Evropske unije poslednjih godina istražuju Mesec. Japansko sletanje na Mesec nije uspelo prošle godine, kao ni izraelska misija 2019.
Nijedna država nije izvršila meko sletanje na južni pol. Indijska misija Chandraiaan-2 propala je 2019.
Teren otežava sletanje, ali otkrivanje vodenog leda bi bilo istorijsko: mogao bi se koristiti za vađenje goriva i kiseonika, kao i za vodu za piće.
"Sa tačke gledišta nauke, najvažniji zadatak, jednostavnije rečeno, jeste sleteti tamo gde niko drugi nije sleteo", rekao je Maksim Litvak, šef grupe za naučnu opremu Luna-25.
"Postoje tragovi leda u tlu gde će sleteti Luna-25; to se može videti iz podataka sa orbite", rekao je on i dodao da će Luna-25 raditi na Mesecu najmanje zemaljsku godinu, uzimajući uzorke.
Roskosmos je saopštio da će za let do Meseca biti potrebno pet dana. Letelica će provesti pet do sedam dana u lunarnoj orbiti pre nego što se spusti na jedno od tri moguća mesta za sletanje blizu pola - čime bi mogala da se uporedi sa svojim indijskim rivalom ili ga za dlaku pobedi na površini Meseca.
Čandrajan-3 bi trebalo da izvodi eksperimente dve nedelje.
Sa masom od 1,8 tona i noseći 31 kg naučne opreme, Luna-25 će koristiti lopaticu za uzimanje uzoraka kamenja sa dubine do 15 cm, kako bi testirao prisustvo smrznute vode.
(EURACTIV.rs)