U svetlu nereda koji ugrožavaju javni red u Francuskoj, senator Patrik Šez predložio je da se onlajn sadržaj koji širi mržnju blokira u roku od dva sata nakon objavljivanja.
U amandmanu na francuski nacrt zakona kojim se reguliše digitalni prostor, senator desnog centra Patrik Šez predložio je u ponedeljak (3. jula) da se, u svetlu nereda koji ugrožavaju javni red, onlajn sadržaj koji širi mržnju blokira u roku od dva sata nakon objavljivanja.
Šez, koji je i izvestilac za predlog zakona o obezbeđenju i regulisanju digitalnog prostora, podneo je amandman neposredno pre početka debate u Senatu u utorak. Ovo je usledilo nakon što su Francusku nedelju dana potresali nasilni protesti uzrokovani ubistvom tinejdžera severnoafričkog porekla, koje je počinila policija.
Njegova namera je da policiji obezbedi sredstva za brzu mobilizaciju izgrednika koji komuniciraju putem društvenih mreža.
Senator, član Republikanaca, takođe je posebno pomenuo da policajci sa kojima je razgovarao imaju problema da dovoljno brzo reaguju na „mobilnost demonstranata", pošto se komunikacijom putem društvenih medija izgrednici se okupljaju brže od policije.
Ministar za digitalizaciju Žan Noel Baro i ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin sastali su se u petak (30. juna) sa predstavnicima Tvitera, Snepčeta, Mete i TikToka kako bi ih podsetili na njihovu „odgovornost" u širenju poruka mržnje i zatražili da ih uklone što je pre moguće.
Šezov predloženi tekst glasi: „Kada se primete neredi" koji ugrožavaju javni red ili imaju za cilj uništenje zgrada, policijske snage bi trebalo da budu u mogućnosti da izdaju naređenje platformama društvenih mreža „da uklone ili blokiraju pristup sadržaju u roku od dva sata."
Uzimajući u obzir nemire koji potresaju zemlju nakon smrti tinejdžera N. M. Šez je rekao za EURACTIV da bi se „osećao kao da je loše uradio posao" da nije uključio amandman koji se bavi pitanjima sa kojima se poslednjih dana suočavaju organi za sprovođenje zakona.
Obim
Šez smatra da se predloženim amandmanom rešavaju problemi na koje se nailazi, a da se pritom ostaje u ustavnim granicama. Objasnio je da su neki od njegovih birača tražili od njega da nastavi sa ograničenjima i posebno napomenuo da bi kodirani jezik mogao da zaobiđe opstrukciju.
Takvo razmatranje bi dovelo do „zalaganja za gašenje društvenih mreža", prema mišljenju senatora, za šta veruje da bi bilo neustavno.
Stavovi zainteresovanih strana
Stefan Vožeta, član francuskog parlamenta koji je povezan sa centrističkom strankom Preporod predsednika Emanuela Makrona, odbacio je Šezov amandman kao donekle „simboličan" gest kada ga je EURACTIV pitao o tom pitanju.
Prema Vožeti, predlog bi bio u suprotnosti sa Zakonom EU o digitalnim uslugama, koji zahteva od onlajn platformi da deluju „ekspeditivno" čim postanu svesni nelegalnog sadržaja, ali ne navodi precizan vremenski okvir.
Katrin Moren-Desaji, senatorka iz liberalne Centrističke unije, rekla je za EURACTIV da je uverena da problem leži u samim poslovnim modelima platformi društvenih mreža. Ove platforme ostvaruju prihode tako što „pojačavaju najkontroverznije izjave putem algoritama koje privlači senzacionalan sadržaj jer generišu klikove".
Takođe, ona je spomenula inostrane „farme trolova" koje veštački povećavaju vidljivost određenog sadržaja sa jasnim ciljem „destabilizacije naše demokratije".
Prema njenim rečima, obezbeđenje digitalnog prostora i Zakon EU o digitalnim uslugama su „samo koraci" koji ništa ne menjaju u ekonomskim modelima platformi, za koje smatra da bi trebalo da se promene.
TikTok i Meta nisu reagovali na zahtev EURACTIV-a za komentar, do trenutka objavljivanja.
(EURACTIV.rs)