Celo društvo mora da radi na suzbijanju govora mržnje, komunikacije koja diskriminiše pojedinca ili grupu, zaključak je panela održanog u Beogradu.

Učesnici panel debate o suzbijanju govora mržnje bili su Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji, Jan Bratu, šef Misije OEBS-a u Srbiji i Tobijas Flesenkemper, šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu.

Zajednička poruka je poziv za sve relevantne aktere da povećaju napore na suzbijanju svih oblika govora mržnje i narativa podele.

Govor mržnje nema striktnu definiciju ali je to svaka vrsta komunikacije putem govora, ponašanja ili pisanja koja izražava neki od oblika diskriminacije usmeren na pojedinca ili grupu.

"Ujedinjene nacije u Srbiji pozivaju sve lidere, institucije i građane Srbije da promovišu kulturu usaglašenog dijaloga, poštuju i slave različitosti i grade društvo zasnovano na međusobnoj toleranciji, poštovanju i solidarnosti. Bez oslobođenja od mržnje, ne može biti ni slobode govora", istakla je Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković rekla je da su na meti govora mržnje različite populacije, najviše žene, ali su među čestim žrtvama i pripadnici romske populacije, LGBT zajednice, migranti i HIV pozitivne osobe.

"Najčešće pitanje javnosti je kad to mi kao institucija treba da reagujemo i izreknemo upozorenje usled govora mržnje, poštujući međunarodne standarde. Najčešće ga koristimo kada su u pitanju neke javne ličnosti, jer tako i treba da bude zato što ti ljudi imaju veću odgovornost. Zato pažljivo razmatramo slučajeve kako upozorenje ne bi izgubilo svoju svrhu. Prateći društvene mreže, trebalo bi više puta dnevno da reagujemo ali ovde imate očekivanja najčešće od političara koji smatraju da su oni ti koje bi trebalo zaštitii. Često i pitaju: zašto nas ne zaštitite? Zbog toga što je naša svrha pre svega zaštita građana i građanki jer njima najviše treba naša zaštita i podrška. Naravno da delujemo i u slučaju njihovih prijava, kada je u pitanju težak oblik diskriminacije", istakla je Janković.

Ona je dodala da je često pitanje i zašto se ne reaguje na izjave poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

"Poslanički imunitet je cena demokratije. Naravno svako od njih odlučuje kako će sebe predstaviti tamo, a često smo svedoci nepriličnih govora i narativa upravo u ovoj instituciji, zato to posebno i ističem", kazala je poverenica.

Jan Bratu, šef Misije OEBS u Srbiji za EURACTIV je rekao da međunarodna zajednica kroz svoje institucije kontinuirano pruža podršku usmerenu na suzbijanje svih oblika govora mržnje i diskriminacije bilo koje vrste. Misija OEBS u Srbiji naporno radi sa nezavisnim i državnim institucijama, Savetima nacionalnih manjina i mladim ljudima sa ciljem da se izgradi društvo u kome će prevladati tolerancija, međusobno razumevanje i unapređenje dijaloga. U fokusu je uvek edukacija različitih ciljanih grupa i do sada smo ih imali zaista mnogo.

"Pitanje za sve je u kakvoj zajednici želimo da živimo? Srbija je multietnička država u kojoj je prisutno 24 nacionalnih zajednica, i više, ali 24 imaju svoje Nacionalne savete. Kako žive decenijama na ovom prostoru, svi oni bi trebalo da poštuju međusobne razlike u kulturi, jeziku, religiji i svim ostalim specifičnostima identiteta svake od njih. Ja lično ne bih mogao da budem srećan, ukoliko moj komšija oseća da je ugrožen ili diskriminisan i ne oseća se dobro u ovoj zemlji", istakao je Bratu i dodao:

"Govor mržnje viktimizuje i grupe, ali i pojedince, otuđuje i razdvaja ljude, utemeljuje stereotipe i predrasude i radi protiv društvene stabilnosti i ravnoteže. Moramo svi da uložimo maksimalne napore u borbi protiv toga", kazao je on.

Bratu je podvukao i da je velika odgovornost i na medijima.

"Nekolicina medija u Srbiji stavlja klik ispred kodeksa časti i često u svojim sadržajima plasira neprimerene sadržaje. Ima pomaka u ovom smislu kod nekih medija, kod nekih je klik i dalje ispred istine. Ono što svakako može biti oružje svakog novinara je: ne možete sprečiti svaki govor mržnje, ali možete da im ne date prostora u svojim medijima", kazao je šef Misije OEBS-a za EURACTIV.

Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog rekao je da je država preduzela važne korake da kroz svoje zakonodavstvo i institucije omogući slobodu izražavanja i zalaže se za borbu protiv svakog govora mržnje. Ipak implementacija pravnog okvira je ta koju bi trebalo doslovno i sistemski sprovoditi.

"Izjave koje sadrže govor mržnje, često se od strane tvorca govora predstavljaju kao legitiman stav, a osuda govora mržnje samim tim biva okaraktersiana kao kršenje slobode govora. Oni koji posežu za takvom zamenom teza, prelaze preko jednog od osnovnih pravnih načela - da ostvarivanje jednog prava, ne sme podrazumevati kršenje nekog drugog prava. Sloboda uvek podrazumeva odgovornost a svaki pojedinac bi trebalo da preuzme odgovornost za ono što izražava", istakao je ministar Žigmanov.

Tobijas Flesenkamper, šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu rekao je da moramo da obezbedimo puno i ravnopravno učešće u političkom i javnom životu za sve kao i da se borimo protiv svakog oblika mržnje, diskriminacije, nasilja, širenja straha i uznemiravanja.
"Poštovanje zakona od strane svih je obavezno a podrazumeva i osudu svakog govora mržnje jer se samo tako može stvoriti okruženje u kome se poštuju različita mišljenja i neistomišljenici", istakao je on.

Generalna skupština UN usvojila je 2021. godine rezoluciju o promovisanju međuverskog i interkulturalnog dijaloga i tolerancije u suprotstavljanju govoru mržnje. Rezolucijom je i 18. jun proglašen Međunarodnim danom borbe protiv govora mržnje. Sve inicijative UN-a osmišljene su za suzbijanje govora mržnje i pružaju suštinski okvir podrške ove organizacije i dopune u naporu država.

(EURACTIV.rs)