U najnovijem izveštaju organizacije Fridom haus “Države u tranziciji 2023”, objavljenom danas, demokratija beleži opšti pad u regionu od Centralne Evrope do Centralne Azije.

Fridom haus beleži da su tokom rata u Ukrajini autokratski režimi istrajavali u napadu na nezavisnost u medijima, lokalnoj upravi i civilnom društvu.

Prema izveštaju, Rusija beleži najveći jednogodišnji pad u oceni stanja demokratije, za 19 godina koliko se ovaj izveštaj objavljuje. Ruske vlasti intenzivirale su represiju protiv neslaganja u zemlji, a ukrajinska vlada i narod potvrdili posvećenost liberalnoj demokratiji.

Od osam zemalja koje su klasifikovane kao konsolidovani autoritarni režimi, šest njih, gde su Rusija, Belorusija, Kazahstan, Tadžikistan, Uzbekistan i Kirgistan beleže dalji pad, navodi se u izveštaju.

Mađarska, koja je svrstana u kategoriju hibridnih režima, takođe je zabeležila značajan pad u odnosu na 2021. i uz Poljsku je svrstana u najveće demokratske izazove u EU.

Većina zemalja u našem regionu nalazi se u kategoriji vlada u tranziciji ili hibridnih režima, a u izveštaju se navodi da nategnuti procesi pridruživanja EU na Zapadnom Balkanu pojačavaju razočarenje Unijom i slabe njenu moć da podstakne reforme.

Prema izveštaju, izazovi povezani sa pristupanjem samo su se povećali proglašavanjem formalnih kandidatura BIH, Moldavije i Ukrajine za članstvo u EU.

Srbija je ostala na istoj oceni kao prošle godine, 3,79 na skali od 1 do 7. Prema izveštaju, 2022. godine učinjen je važan korak ka povratku političkom pluralizmu učešćem opozicije na izborima na svim nivoima nakon bojkota 2020. godine.

Navedeno je da se opozicija uključila u rad Narodne skupštine, prvi put od 2019. godine, ali je to pripisano promeni strategije opozicionih stranaka, a ne promenama izbornih uslova ili stanja u medijima.

Po pitanju stanja u medijima u Srbiji, prema izveštaju, situacija je nepromenjena u odnosu na prošlu godinu. Tada je na medijskoj sceni i stanju slobode medija u Srbiji uočen negativan razvoj situacije.

U izveštaju stoji da su godinu obeležile i pojačane tenzije na Kosovu i Metohiji, između prištinskih vlasti i Srba na KiM.

Stoji i da je u Srbiji takođe dominirala tema rata u Ukrajini, kao i zahtevi EU da se Srbija pridruži uvođenju sankcija Rusiji. Istaknuto je da Srbija nije uvela sankcije ali da je glasala u Generalnoj skupštini UN za osudu ruske invazije i suspenziju ruskog učešća u Savetu UN za ljudska prava.

U regionu je najbolje rangirana Hrvatska sa ocenom 4,25, a najslabije Bosna i Hercegovina sa 3,21. Albanija i Crna Gora ocenjene sa 3,79 isto kao Srbija, a Severna Makedonija je u godišnjem izveštaju Fridom Hausa dobila ocenu 3,86.

(EURACTIV.rs)