Izveštaj Evropskog parlamenta koji poziva na regulisanje ovakvog rada podelio je zakonodavce EU u vezi sa predloženim modelom regulacije, formulacijama i sveukupnim legitimitetom ove vrste rada.

Rad nasuprot nasilju

Nacrt izveštaja koji je podnela socijaldemokratska evroposlanica Marija Noihl odnosi se na prostituciju - ne na rad - i zasniva se na pojmu prostitucije kao vrste rodno zasnovanog nasilja.

„Mislim da nam je potrebna koherentna politika i ta politika mora biti jasna: prostitucija je oblik nasilja nad ženama", rekla je ona, dodajući da se ova vrsta rada ne može smatrati poslom kao bilo koji drugi jer „nije slobodan izbor" i da je legalna prostitucija „izgradila infrastrukturu koja se koristi za skrivanje trgovine ljudima".

Ona veruje da bi politika trebalo da uključi prevenciju, izlazne strategije i reintegraciju u društvo, a da istovremeno obezbedi da osobe koje se bave prostitucijom ne budu kriminalizovane.

Poslanica Evropskog parlamenta Karen Melhior (Preporod) rekla je za EURACTIV: „Mislim da je to suštinski pogrešno", dodajući da bi izveštaj trebalo da bolje razlikuje ove radnice i osobe koje su prisiljene na prostituciju.

„Prisilna prostitucija može biti rodno zasnovano nasilje, ali prodaja usluga od strane odrasle osobe koja to radi po svom slobodnom izboru nije rodno zasnovano nasilje", rekla je ona i dodala da definicija nacrta izveštaja čini razgovor "veoma teškim".

Poslanica Evropskog parlamenta Monika Vana (Zeleni) takođe se protivila pristupu izveštaja.

„Ako kažete da je prostitucija rodno zasnovano nasilje, naravno, morate to zabraniti", rekla je ona za EURACTIV, dodajući da radi na promeni jezika koji se koristi u izveštaju.

Izvor: EPA-EFE/RONALD WITTEK

Ka evropskom modelu?

Sličan stav deli i Sabrina Sančez, direktorka Evropske alijanse seksualnih radnika, koja se takođe protivila regulatornom modelu koji je predložen u izveštaju - poznatom kao „nordijski model".

Ovaj model podstiče države članice da dekriminalizuju radnike dok kriminalizuju klijente i one koji organizuju ovu vrstu rada.

„Ovaj tekst uklanja agenciju koju bismo mogli da imamo da je naš posao dekriminalizovan i priznat i da imamo radnička prava, umesto da budemo kriminalizovani ili kriminalizuju naše klijente ili treće strane na koje se oslanjamo", rekla je Sančez za EURACTIV, ukazujući na belgijski model kao jedan od najboljih.

Belgija je jedina zemlja u Evropi u kojoj je ovaj rad u potpunosti dekriminalizovan, dok Litvanija i Hrvatska imaju najstroža pravila.

U većini država članica organizovanje ovog rada je nelegalno, dok je pružanje usluga neregulisano, što znači da se ne oporezuje, pa ovi radnici nemaju socijalno osiguranje ili penzije.

Prema nacrtu izveštaja, nordijski model - koji trenutno koriste zemlje kao što su Švedska i Irska - bi pomogao u smanjenju potražnje i okončanju „stigmatizacije ljudi u prostituciji [...] I obezbedio izlazne strategije i bezuslovan pristup sistemima socijalne sigurnosti".

Međutim, aktivisti upozoravaju da bi kriminalizacija klijenata mogla da natera radnike da se upuste u rizična ponašanja kako bi izbegli da budu uhvaćeni.

Radnice koje rade zajedno takođe se često plaše da budu optužene za držanje javne kuće, što je po nordijskom modelu nezakonito. Štaviše, pošto su većina pružalaca ovih usluga migranti, oni takođe izbegavaju da se oslanjaju na organe za sprovođenje zakona, bojeći se da će to negativno uticati na njihov migracioni status i šanse za dobijanje državljanstva.

Prema Melhior, kriminalizacija klijenata ostaje problematična jer ne eliminiše stigmatizaciju. Prema njenom mišljenju, izveštaj treba da uvaži različite pristupe i da usvoji „tačku gledišta zasnovanog na ljudskim pravima".

Zajedničko zemljište

Dok su poslanici Evropskog parlamenta podeljeni oko toga da li se ova vrsta rada može smatrati poslom, mnogi se slažu oko potrebe da se radnice dekriminalizuju kako bi im se osigurao pristup zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti.

„Trebalo bi da se koncentrišemo na ono što nam je zajedničko i šta možemo da uradimo zajedno, i trebalo bi da se usredsredimo na one koji su u pitanju", rekla je Kristin Šnajder (EPP) tokom sastanka odbora 25. aprila.

„Trebalo bi da se fokusiramo na izlazne mogućnosti, da ih učinimo što lakšim, treba da se pozabavimo uzrocima prostitucije koji teraju žene da se njom bave - drogom, siromaštvom, prinudom - i pronađemo načine da smanjimo potražnju u onlajn i oflajn svetu", dodala je Šnajder.

Izvor: EPA-EFE/JULIEN WARNAND

Pravo vreme?

Iako se Vana složila sa dekriminalizacijom radnica, rekla je da ovo „nije dobar trenutak" za takvu raspravu.

„Nisam baš srećna što imamo ovo na stolu jer postoji tako duboka podela između feminističkih zajednica u Evropi", rekla je ona, dodajući da takva podela rizikuje da se povrati uoči evropskih izbora sledeće godine.

Drugi poslanici EP se, međutim, ne slažu. Melhior je, na primer, rekla da poslanici EU ne bi trebalo da zaziru od debate, bez obzira na to koliko je ona podeljena, dok je Noihl rekla da bi diskusija trebalo da bude deo izbora i debate o budućnosti Evrope.

Istovremeno, ona je priznala da će diskusija biti teška.

„Mislim da je vrlo mala mogućnost da se pronađe srednje rešenje, i mislim da će se to svesti na rezultat glasanja", rekla je ona.

(EURACTIV.rs)