Meta navodno planira značajne promene u svojoj politici oglašavanja u Evropskoj uniji usred regulatornog udara.

Veliki pomak usledio bi nakon odluke irskog komesara za zaštitu podataka (DPC) koji je u januaru utvrdio da je pravna osnova Facebooka i Instagrama za obradu ličnih podataka u suprotnosti sa pravom EU i kaznio platforme sa 210 miliona evra i 180 miliona evra, ponaosob.

Tehnološka kompanija ima rok do aprila da pronađe novi pristup nakon što su irske vlasti poništile njenu prethodnu pravnu osnovu za obradu podataka u reklamne svrhe, na osnovu modela ugovora, kojim su korisnici davali saglasnost za korišćenje usluge.

U postu na blogu objavljenom 30. marta Meta je istakla da će, kako bi se povinovala ovoj presudi, od 5. aprila primeniti pravnu osnovu za oglašavanje „legitimnog interesa", još jedan od uslova Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR) prema kojem organizacije mogu da obrađuju lične podatke.

Nova pravna osnova

Legitimni interes zavisi od ideje da se takva obrada dešava unutar odnosa sa klijentom, bez izričitog pristanka, da bi se ostvarili legitimni interesi pružaoca usluga sve dok to nije na štetu interesa korisnika ili osnovnih prava i sloboda.

Pokušaji tehnoloških kompanija da iskoriste ovo opravdanje ranije su poraženi, na primer, u slučaju iz 2022. godine kada je Italijanska uprava za zaštitu podataka odbacila TikTok-ovu upotrebu osnove za obezbeđivanje personalizovanih oglasa.

Meta je takođe tvrdila da njen prethodni pristup nije bio kršenje GDPR-a, rekavši da će se žaliti „i na suštinu presuda i na novčane kazne".

 Grupa za digitalna prava NOIB, koja je stajala iza žalbe zbog koje je pravni osnov „ugovora" proglašen nezakonitim, kritikovala je taj potez, tvrdeći da novi pristup nije ništa bolji od prethodnog.

Grupa, koju je 2018. godine predvodio ozloglašeni aktivista Maks Šrems, pokrenula je pritužbe protiv Mete koje su na kraju dovele do presude DPC-a u ovom slučaju, i obavezala se da će pokrenuti novu pravnu akciju protiv modela legitimnog interesa.

„Meta menja jednu, za drugu nelegalnu praksu. NOIB će preduzeti neposredne pravne mere da zaustavi ovu šaradu", rekao je Šrems.

„Kao i svaka druga kompanija, Meta treba da ima jasnu opciju da/ne za korisnike, gde oni moraju aktivno da kažu da ako žele da se odreknu svojih osnovnih prava. Ovaj sistem korišćenja legitimnog interesa barem omogućava odustajanje, što ga čini blagim poboljšanjem za korisnike."

Političko oglašavanje

Čini se da je promena pravne osnove deo šireg preispitivanja Metinog reklamnog poslovanja u Evropi.

Prema Financial Times, kompanija razmatra uvođenje zabrane političkog oglašavanja u Evropi zbog zabrinutosti oko usaglašenosti sa predloženom uredbom o političkom oglašavanju u Briselu koja uvodi strožije zahteve za platforme, posebno u pogledu transparentnosti u vezi sa sponzorstvom.

Meta navodno razgovara o uvođenju zabrane političkih reklama u Evropi kao odgovor na nacrt zakona EU, koji je u završnoj fazi pregovora sa političkim trijalogom održanim juče.

Ovaj list navodi da je kompanija zabrinuta što je definicija političkih reklama u predlogu toliko široka da bi je bilo izuzetno teško ispoštovati, što bi zabranu takvog materijala u Evropi učinilo lakšom opcijom, posebno s obzirom na to da ne stvara veliki deo ukupnog prihoda.

Kako je menadžment Mete navodno podeljen po tom pitanju, konačna odluka bi se mogla svesti na to gde se nalazi regulativa EU u vezi sa definisanjem političkog oglašavanja.

Meta nije reagovala na zahtev EURACTIV za komentar do trenutka objavljivanja teksta.

(EURACTIV.rs)