Srbija je kompaniji Meta uputila najveći broj zahteva za deljenje podataka u odnosu na sve zemlje regiona (624 zahteva u 2021, odn. 472 u 2022. godini), o čemu je EURACTIV razgovarao sa stručnjacima.
Kompanija Meta, koja u vlasništvu ima društvene mreže Fejsbuk i Instagram, od 2013. godine na šest meseci objavljuje podatke o transparentnosti. Ovi izveštaji obuhvataju i zahteve za deljenje podataka korisnika, koje upućuju državne institucije. Prema broju tih zahteva, Srbija je na ubedljivom prvom mestu od svih zemalja Zapadnog Balkana.
Na pitanje EURACTIV-a kako se može protumačiti činjenica da je Srbija kompaniji Meta uputila najveći broj zahteva za deljenje podataka u odnosu na sve zemlje regiona (624 zahteva u 2021, odn. 472 u 2022. godini), Ljubiša Bojić iz Laboratorije za digitalno društvo, IFDT, kaže:
„To može ukazivati na veći broj istraga i slučajeva koji zahtevaju podatke sa Meta platformi. Takođe, ovaj podatak može odražavati veću upotrebu Meta platformi među stanovnicima Srbije, što stvara veći obim podataka od interesa za istrage. To jeste zapravo slučaj. Srbija ima dvostruko veći broj korisnika Meta platforme nego, na primer, Hrvatska.
Tužilaštvo koje se bavi visokotehnološkim kriminalom nema dovoljno resursa kako bi se pokrili svi slučajevi i zloupotrebe u onlajn prostoru. Kao što je nedopustivo širiti mržnju, laži i pretnje, tako je isto nedopustivo zloupotrebljavati tužilaštvo u političke svrhe."
Bojić objašnjava koji su sve podaci predmeti zahteva državnih institucija od Mete.
„Države mogu tražiti različite vrste podataka od kompanije Meta, kao što su istrage kriminalnih aktivnosti, terorizma, nasilja i drugih zloupotreba. Podaci koji se mogu tražiti uključuju osnovne informacije o korisnicima, kao što su ime, e-pošta, datum registracije, sadržaje koje su delili na platformi, IP adresu, informacije o lokaciji, podatke o sesijama i prijavama, i druge. Meta ima pravila i postupke za obradu ovakvih zahteva, te obično zahtevaju zvaničan sudski nalog ili ekvivalent, kao i potrebne detalje za obradu zahteva", kaže Bojić za EURACTIV.
Što se tiče samog predistražnog postupka, iz Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (VTK) Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, za EURACTIV kažu da taj vodi Posebno tužilaštvo za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Odeljenje za suzbijanje visokotehnološkog kriminala postupa po zahtevima tužilaštva, odnosno kada tužilac smatra da postoje osnovi za obraćanje društvenoj mreži Meta, on nalaže MUP-u da to i uradi.
Krivična dela na koje je do sada nailazilo ovo Odeljenje su sva ona gde se kao sredstvo ili kao predmet izvršenja krivičnog dela javljaju računari ili računarske mreže. Među njima su i krivična dela koja se vrše i na druge načine, ne samo putem interneta i računara, kao što su: ugrožavanje sigurnosti, proganjanje, izazivanje panike i nereda, falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica, prevara. Krivična dela visokotehnološkog kriminala u užem smislu su: neovlašćen pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka, računarska prevara, računarska sabotaža... Pored navedenog, MUP se bori i protiv krivičnih dela iz glave krivičnih dela protiv polne slobode maloletnih lica, a koja su učinjena putem interneta i računara, kažu za EURACTIV iz Odeljenja za VTK.
Prema podacima kompanije Meta, prema broju naloga koji su bili predmet zahteva država za dobijanje informacija o korisnicima, na ubedljivom prvom mestu je Srbija (1.064 u 2021, odn. 822 u 2022. godini) dok je na drugom mestu bila Hrvatska (346 naloga u 2021, odn. 276 u 2022. godini), a slede ih Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Crna Gora.
Na pitanje EURACTIV-a koliko je i kakvih krivičnih dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala registrovalo Odeljenje za suzbijanje viskokotehnološkog kriminala MUP-a, iz ovog Odeljenja kažu da su dobili 1.552 zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja. Za sada nema procene ekonomske štete koja je nastala izvršenjem ovih krivičnih dela, ali iz Odeljenja smatraju da je šteta velika i da eksponencijalno raste iz godine u godinu, kao što eksponencijano raste i upotreba i razvoj tehnologije.
Društvene mreže donose mnoge prednosti, ali moramo biti svesni njihovih opasnosti i voditi računa o tome šta delimo s drugima, kako bismo sačuvali sigurnost i privatnost.
„Izbegavajte deljenje ličnih i osetljivih informacija poput adresa, brojeva telefona i podataka o ličnim dokumentima, kao što su pasoši. Takođe, finansijske informacije, kao što su brojevi bankovnih računa i kreditnih kartica, moraju biti zaštićene.
Vaša lokacija u realnom vremenu može kompromitovati vašu sigurnost i privatnost. Izbegavajte objavljivanje tačnog položaja, naročito ako se nalazite sami.
Ne objavljujte slike ili video snimke drugih ljudi bez njihovog pristanka, posebno ako sadrže osetljive ili kompromitujuće situacije.
Lozinke, podaci za pristup i druge informacije koje se odnose na vaše račune ili onlajn identitete ne bi trebalo slati nikome, čak ni prijateljima ili porodici.
Ukoliko imate posao ili radni odnos, objavljivanje internih dokumenata, poslovnih planova ili informacija o klijentima i kolegama može dovesti do ozbiljnih problema, uključujući gubitak posla ili povredu pravila o zaštiti podataka.
Izbegavajte govor mržnje, diskriminatorni sadržaj ili materijale koji promovišu nasilje ili nezakonite aktivnosti. Ne samo da su ovo neprikladni sadržaji, nego bi mogli dovesti i do ozbiljnih posledica za vaš društveni ili profesionalni život.
Uvek je važno imati na umu da je na internetu teško kontrolisati širenje informacija i da će jednom objavljeni podaci možda ostati dostupni veoma dugo, čak i ako ih kasnije pokušate ukloniti. Stoga je ključno razmišljati o potencijalnim posledicama pre nego što podelite bilo kakve informacije na društvenim mrežama", zaključuje Bojić.
(EURACTIV.rs)