O problemu zavisnosti od društvenih mreža za EURACTIV su govorili Dr Nikola Jovanović, psihijatar Instituta za mentalno zdravlje i Milan Maglov, digitalni stručnjak.

Ni Srbiju nije poštedeo ovaj trend a sve više se govori o zavisnosti od društvenih mreža koja spada u grupu zavisnosti od kompjutera ili mobilnog telefona. Ova vrsta zavisnosti obuhvata i zavisnost od video igara i pretraživanja različitih sadržaja na internetu.

Posledice zavisnosti su brojne a svode se na postepeno psihički, socijalno osiromašenje, narušavanje zdravlja,smanjenu produktivnost i mogućnost napredovanja na poslu ili u školi. To čini stvarni život zavisnika težim nego osobe koja to nije. Sve ovo daje predispoziciju za razvoj drugih psihijatrijskih poremećaja.

U Republici Srbiji još uvek ne postoji Nacionalna strategija za prevenciju zavisnosti od interneta ali postoji efikasno programsko lečenje, kaze za EURACTIV Dr Nikola Jovanović, psihijatar Instituta za mentalno zdravlje.

Doktor Jovanović dodaje da je u planu Instituta za 2023.godinu intenziviranje aktivnosti u ovoj oblasti.

„Svakako, da je pored dostupnih institucija za lečenje bitno kontinuirano informisanje javnosti. Osoba bi trebalo da se javi na pregled kod psihijatra ukoliko ima utisak da previše vremena provodi uz kompjuter, zanemaruje obaveze i druge aktivnosti. Takođe, javlja se, ukoliko je pokušavala da vreme provedeno na internetu smanji, a to joj nije uspelo. Dalju procenu stanja treba prepustiti stručnjaku“, navodi on.

Doktor Jovanović pojašnjava da je nakon prepoznavanja simptoma ove vrste zavisnosti dovoljno uzeti uput u nadležnom Domu zdravlja, za Institut za mentalno zdravlje,odnosno za Kliniku za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje, gde se ova i druge vrste zavisnosti efikasno programski leče.

“Kod nas postoji veoma blago povećanje učestalosti javljanja psihijatru radi zavisnosti od interneta, što je verovatno rezultat slabe informisanosti populacije, trenda da se pojava “normalizuje” i minimiziranja problema kako od osobe koja je zavisnik, tako i od članova porodice”,dodaje psihijatar.

Milan Maglov, digitalni stručnjak za EURACTIV kaže da i sam dnevno provede više sati na društvenim mrežama. On međutim pojašnjava da to uglavnom potpada pod njegovo “radno vreme”.

Maglov uviđa da su ovim društvenim problemom zahvaćene sve populacije ali najviše mladi.

“Dosta je ljudi i u zrelijim godinama, najčešće nezaposlenih, koji non stop koriste društvene mreže. Problem je što često u tim sadržajima sve izgleda lepše, tako da je zaista moguće da u mislima kreiraju neki svet iz bajke i idealizuju tuđe živote. To na neki način postaje okvir društvenog života o kome ljudi sanjaju”, dodaje on.

Maglov ističe da je pre svega potrebno osvestiti koliko vremena zaista provodimo na nekoj društvenoj mreži, potom šta smo dobro dobili od toga, a zatim kako da to kontrolišemo i smanjimo.

“Ukoliko prepoznaju zavisnost kod sebe, moj savet je da ljudi sebi ograniče koliko vremena mogu da koriste određenu društvenu mrežu tokom dana. Postoje aplikacije koje to mogu da urade ili da unekom momentu sebi kažu da, na primer, naredna četiri sata neće ići na društvene mreže, zaključuje Maglov”.

Stručnjaci su razvili više teorija i smatraju da su uzroci razvijanja ove vrste zavisnosti brojni. Kod svih zavisnosti postoje tri osnovna faktora a to su čovek, sredina i supstanca, u ovom slučaju ponašanje.

“ Ovde se ističe faktor sredine jer je komuniciranje putem interneta postalo “obavezno”. Internet ima veliki zavisnički kapacitet jer omogućava brzo i jeftino zadovoljavanje najrazličitijih potreba na virtuelnom nivou a sami sadržaji su pravljeni tako da brzo privlače pažnju. Takođe, internet omogućava anonimnost i pravljenje različitih profila, što osobama smanjuje neprijatnost tokom komunikacija ali u isto vreme značajno ili skoro potpuno narušava njen kvalitet. Postoje osobe koje imaju predispoziciju za razvoj zavisnosti", zaključuje doktor Jovanović.

Glasajte u anketi EURACTIV

(EURACTIV.rs)