Mlazni tok je dobro poznat po tome što skraćuje oko sat vremena dugih letova sa zapada na istok. Preko Atlantika je toliko jak da letovi koji idu iz SAD u Evropu dostižu brzine jednake onoj od zvuka.
Zvuk putuje brzinom od oko 761 mph ili 1100 stopa u sekundi u „standardnim uslovima na nivou mora“, prema NASA-i, nešto više od 661 čvor.
U poslednje vreme, putnički avioni koji putuju istočno od SAD preko Atlantika dostigli su brzinu do 778 mph. To je nešto više od 200 milja na sat brže od normalnih brzina krstarenja.
Ali ako mislite da se ova vremena leta poklapaju sa Konkordom, čiji su zvučni udari označavali da je razbio zvučni zid, niste u pravu jer postoji razlika između brzine na zemlji i brzine u vazduhu. Tako da, ovi putnički letovi, koliko god bili brzi, nisu probili zvučnu barijeru.
Ali, definitivno su smanjili vreme letenja.
Let 222 kompanije Emirates iz Dalasa u Dubai stigao je 57 minuta ranije 1. novembra, dostigavši maksimalnu brzinu od 675 čvorova, ili 777 milja na sat, ispred obale Njufaundlenda, prema sajtu za praćenje letova Flightavare.
Let 106 American Airlinesa iz JFK-a za Hitrou stigao je 54 minuta ranije prošle nedelje, sa vremenom leta od samo šest sati i sedam minuta. Postigao je maksimalnu brzinu od 778 mph, ili 676 čvorova, takođe neposredno pored Njufaundlenda.
U međuvremenu, let 186 kompanije Delta jurio je od Los Anđelesa do Londona maksimalnom brzinom od 760 milja na sat, stigavši pola sata ranije 1. novembra u 13.08.
Mlazni tok je objašnjenje
Kako opisuje britanska meteorološka služba, mlazni tok je jezgro jakih vetrova oko pet do sedam milja iznad površine Zemlje, koji duvaju od zapada ka istoku.
To je razlog zašto su letovi na istok obično kraći od onih na zapad, sa letovima na dugim razdaljinama koje stvaraju vremenske razlike od sat vremena ili više, u zavisnosti od smera putovanja.
Sedam milja iznad površine planete je ekvivalentno oko 37.000 stopa - što znači da avion na visini krstarenja lako klizi u mlazni tok.
Vremenski uslovi i razlike u temperaturi poslednjih dana su odgovorni za ubrzavanje vetrova, pojasnila je meteorološkinja CNN-a Sara Tonks.
„Ovonedeljni nalet hladnog vazduha u Sjedinjenim Državama povećao je razliku u temperaturi između Sjedinjenih Država i Atlantskog okeana", kaže ona i dodaje da to povećanje temperaturnog gradijenta povećava brzinu mlaznog toka, što je vođeno temperaturnim razlikama.
Meteorolog CNN-a Derek Van Dam je dodao da ovakvi letovi štede i vreme i novac.
Međutim, koliko god letovi bili brzi ove nedelje, teško da mogu dostići neke rekordne letove pre pandemije.
U februaru 2019, avion Virgin Atlantic-a letio je brzinom od 801 milja na sat od Los Anđelesa do Londona, dostigavši najveću brzinu iznad Pensilvanije zahvaljujući mlaznoj struji od 200 milja na sat.
Avion Boeing 787 "Dreamliner" obično ima brzinu krstarenja od oko 560mph. Osnivač Virgin-a Ričard Brenson rekao je da on leti „brže od bilo kog drugog komercijalnog ne-superzvučnog aviona u istoriji".
Njegov rekord je sledeće godine oborio Boing 747 British Airvaisa.
BA džambo je dostigao brzinu od 825 milja na sat na letu Njujork-London, skraćujući vreme putovanja sa oko sedam sati na nešto manje od pet.
Istog dana, još jedan avion Virgin Atlantic-a prošao je istu rutu sa vremenom putovanja od samo dva minuta više.
(EURACTIV.rs)