Poljoprivreda

EURACTIV ISTRAŽUJE: Imaju li poljoprivrednici adekvatnu zamenu za zabranjene pesticide?

Preparati su povučeni zato što sadrže 17 aktivnih supstanci koje su nedavno zabranjene u Evropskoj uniji, a koje od danas ne mogu više ni u Srbiji da se koriste.

Izvor: EPA/PATRICK PLEUL

U Srbiji je juče stupila na snagu zabrana upotreba 113 pesticidaza zaštitu bilja jer sadrže 17 aktivnih supstanci koje su nedavno zabranjene u Evropskoj uniji. Upravo je nepravilna upotreba sredstava za zaštitu bilja sve češći razlog za vraćanje pošiljki voća i povrća unutar zemalja EU, čijem sistemu za kontrolu bezbednosti hrane i mi pripadamo.

Lista ovih preparata nalazi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede, aktivne supstance su zvanično zabranjene pre 18 meseci, a sada je istekao rok u kojem su mogli da se koriste, odnosno da se potroše zalihe. Prema Zakonu o upravljanju otpadom, preostale količine je sada potrebno odložiti i predati nadležnim službama, koje zatim prosleđuju na bezbedno uništavanje.

Proizvođači su na vreme obavešteni i imali su vremena da nađu alternative, a da li su one uvek odgovarajuće, to je posebno pitanje.

"U zemljama EU postoji takozvani "emergency approval" kada se odobrava stavljanje u promet preparata na bazi zabranjenih aktivnih supstanci, ako u tom momentu ne postoji odgovarajuća alternativa. To se dešavalo, na primer, posle povlačenja neonikotinoida, kada su odobravane određene količine sredstava za zaštitu bilja na bazi ovih aktivnih supstanci, da bi se omogućilo proizvođačima da zaštite useve", za EURACTIV je rekla profesorka Poljoprivrednog fakulteta Dragica Brkić.

Evropska komisija je prošle godine usvojila predlog, kao deo Green Deal-a, u kome se planira smanjenje upotrebe pesticida za 50 odsto do 2030. godine.

Biće zabranjena upotreba pesticida u parkovima i igralištima za decu, da bi se smanjila izloženost ljudi, a planira se i smanjenje njihove primene u zaštiti bilja. Uporedo sa ovim, razrađuje se i plan podrške poljoprivrednicima u pokrivanju štete koja će nastati u periodu od pet godina.

"Ideja je da se zaštite zemljište, vazduh, vode, hrana, zdravlje ljudi, da se zaustavi pad populacije oprašivača i poveća biodiverzitet u poljoprivrednim i šumskim ekosistemima", dodala je ona.

Očekuje se zabrana još nekoliko supstanci

Za poslednje četiri godine u Srbiji je zabranjeno 50 aktivnih supstanci, a za njihovo korišćenje predviđene su prekršajne kazne, ali i mogućnost pokretanja krivičnog postupka.

U skorijoj budućnosti očekuje se povlačenje sledećih aktivnih supstanci: bentiavalikarb, klofentezin, metiram, S-metolahlor, triflusulfuron-metil.

"Smanjenje primene pesticida može da se uradi administrativno, a kakve će posledice biti po proizvodnju i proizvođače to ćemo tek videti. Već sada proizvođači imaju mnogo problema vezano za zaštitu useva zbog povlačenja aktivnih supstanci, imajući u vidu je broj novosintetisanih daleko manji od broja onih koje se povlače iz primene", zaključila je Dragica Brkić.

(EURACTIV.rs)