U zaraženim gazdinstvima izvršena je eutanazija 54.243 svinja, a obezbeđena je i pomoć države od 500 miliona dinara koje će služiti za sprečavanje te zarazne bolesti i nadoknadu štete vlasnicima bolesnih životinja.
Prema zvaničnim podacima Ministarstva poljoprivrede, potvrđeno je 4.348 slučajeva afričke kuge svinja (AKS) kod domaćih svinja na ukupno 2.337 gazdinstava na teritoriji 48 opština, u 15 upravnih okruga u Srbiji.
Potvrđeno je da je afrička kuga svinja zahvatila nekoliko okruga u Srbiji i to Pčinjski, Braničevski, Pomoravski, Podunavski, Moravički, Južnobanatski, Borski, Srednjebanatski, Zaječarski, Sremski, Šumadijski, Južnobački, Mačvanski, Pirotski i Grad Beograd.
Dodali su da je u zaraženim gazdinstvima izvršena eutanazija 54.243 svinja sa neškodljivim uklanjanjem i dezinfekcijom gazdinstva.
Rebalansom budžeta Ministarstva poljoprivrede obezbeđena je pomoć države od 500 miliona dinara koje će služiti za sprečavanje te zarazne bolesti i nadoknadu štete vlasnicima bolesnih životinja.
Zbog svinjske kuge pojačana je kontrola uvoza mesa, a građanima je u jednom trenutku upućen apel da koriste isključivo deklarisane proizvode.
"Prilikom svakog uvoza sprovodi se prethodni postupak u kojem se proveravaju veterinarsko-sanitarni uslovi za uvoz pošiljke. Kada je u pitanju uvoz svinjskog mesa i živih životinja, nije dozvoljen uvoz iz zemalja koje nisu slobodne od afričke kuge svinja"; saopšteno je u avgustu iz Ministarstva poljoprivrede.
Kolika je šteta koju ova bolest prouzrokuje?
Štete koje ova bolest prouzrokuje su višestruke, od gubitka životinja, troškova sprovođenja mera na zaraženim gazdinstvima, naknade štete vlasnicima, potencijalnog poremećaja na tržištu i tako dalje.
"Sredstva za dijagnostička ispitivanja, troškove suzbijanja i naknade štete vlasnicima obezbeđena su u državnom budžetu", u ranijoj izjavi za EURACTIV rekao je Mišo Kolarević, direktor Veterinarskog specijalističkog Instituta Kraljevo.
Iako je lako prenosiva, afrička kuga svinja je virusno oboljenje isključivo svinja, nije zoonoza, što znači da se ne prenosi na ljude. Glavni rezervoar virusa jesu divlje svinje a putevi prenošenja raznoliki, od direktnog kontakta bolesnih i prijemčivih životinja, preko pribora i opreme, ljudi, putem kontaminirane obuće i odeće, transportnim sredstvima, pojedinim vrstama krpelja do mesa i proizvoda od svinjskog mesa u kojima virus može opstati više meseci, pa i godina.
(EURACTIV.rs)