Popis će od 1. oktobra do 15. decembra sprovoditi popisivači koji će obilaziti poljoprivredna gazdinstva i beležiti čime raspolažu.
Prikupljaće se podaci o zemljišnom fondu, radnoj snazi, broju stoke i drugi. Kako stručnjaci kažu, popis će biti važan pokazatelj u kom pravcu bi trebalo usmeriti buduće mere podrške ovoj privrednoj grani, prenosi RTS.
Popisivanje poljoprivrede u Srbiji počelo je 1. juna, kada su se tokom tri nedelje pravna lica samoanketirala unosom podataka preko veb-Upitnika. Ovaj proces će se nastaviti u periodu od 1. oktobra, kada će na teren krenuti obučeni popisivači koji će tokom dva i po meseca prikupljati informacije o poljoprivrednim gazdinstvima na osnovu Adresara u koji su upisana. Podatke će unositi u elektronski Upitnik na laptopu.
"Popisom poljoprivrede 2023. biće obuhvaćena sva poljoprivredna gazdinstva na teritoriji Srbije, bez obzira na status - porodična gazdinstva, gazdinstva pravnih lica i gazdinstva preduzetnika", objašnjavaju u Republičkom zavodu za statistiku i dodaju:
"U Popisu će se, potpunim obuhvatom, prikupiti podaci o osnovnim obeležjima poljoprivrednih gazdinstava: identifikacioni podaci gazdinstva, zemljišni fond i kategorije korišćenja poljoprivrednog zemljišta, podaci o radnoj snazi i podaci o broju stoke".
Biće prikupljeni podaci o navodnjavanju površina pod usevima, načinu držanja stoke, obradi i održavanju zemljišta, upotrebi đubriva, stanju poljoprivrednih objekata, mehanizaciji i opremi.
"Podaci o organskoj proizvodnji i primenjenim merama ruralnog razvoja biće preuzeti iz evidencije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede", kažu u RZS.
Prema planu, biće angažovano oko 3.000 popisivača. Javni poziv za prijave biće objavljen 15. avgusta u osam sati na veb-sajtu Zavoda, sajtu Popisa i u sredstvima javnog informisanja.
„Zaintresovani mogu da se prijave isključivo popunjavanjem elektronske prijave na ovim sajtovima od 15. do 21. avgusta", objašnjavaju u Republičkom zavodu za statistiku.
„Kandidati moraju imati državljanstvo Republike Srbije, prebivalište ili boravište u Srbiji, najmanje 18 godina starosti i stečeno najmanje trogodišnje srednje obrazovanje. Ne smeju biti osuđivani, niti se protiv njih smeju voditi istraga ili krivični postupak. Poznavanje rada na računaru i mogućnost pristupa internetu tokom perioda angažovanja se podrazumevaju", kažu u zavodu.
Svi kandidati će imati obaveznu obuku.
"Petodnevna obuka kandidata za popisivače organizuje se u zavisnosti od broja kandidata i to: za jednu ili više opština, na jednom ili više punktova, u jednom ili dva termina. Popisna komisija je dužna da obezbedi adekvatan prostor za izvođenje obuke", objašnjavaju u RZS.
Obuka će biti od 18. do 29. septembra, a realizovaće je obučeni opštinski koordinatori.
Sva poljoprivredna gazdinstva su obavezna da učestvuju u popisu. Tokom čitavog postupka velika pažnja biće posvećena zaštiti podataka, a popisivači su dužni da podatke do kojih dolaze u toku popisivanja čuvaju kao poslovnu tajnu. Svako odbijanje davanja podataka ili davanje netačnih podataka i svaka zloupotreba službenih statističkih podataka povlači prekršajnu odgovornost i novčanu kaznu.
Stručnjaci kažu da će popis pokazati kakvo je pravo stanje u poljoprivredi.
"Da bismo uopšte mogli da planiramo neke razvojne programe, projekte i da crtamo razvojne ciljeve koje bismo kao država hteli da ostvarimo neophodno je da znamo čime raspolažemo. Kakvi su nam resursi, koliko ih ima i u čijem posedu se nalaze. Činjenica je da su kod nas demografske promene velike. To se uvek odražava i na poljoprivredu i zato je važno povremeno proveriti kakva je realna situacija na terenu", kaže Aleksandar Bogunović, sekretar za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.
Prema rezultatima poslednjeg istraživanja - Anketi o strukturi poljoprivrednih gazdinstava 2018, u Srbiji je bilo 565 hiljada poljoprivrednih gazdinstava. To je, u odnosu na podatke iz Popisa poljoprivrede 2012, manje za oko 11 procenata, navode u RZS.
Površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta po gazdinstvu 2018. bila je 6,2 hektara, što je više nego 2012. kada je bila 5,4 hektara, što je posledica pada broja poljoprivrednih gazdinstava.
U 2018. zabeležen je pad broja uslovnih grla stoke za oko 4,3%, u odnosu na 2012.godinu.
"Ne može se predvideti koliko će se i u čemu rezultati Popisa poljoprivrede 2023. razlikovati od rezultata prethodnih strukturnih istraživanja, ali se očekuje da pokažu nastavak prikazanih trendova u poljoprivredi Srbije, pri čemu je, zbog aktuelnog stanja u stočarstvu, izvestan znatan pad broja stoke na poljoprivrednim gazdinstvima", kažu u zavodu za statistiku.
Kakvi će biti rezultati ovogodišnjeg popisa nezahvalno je prognozirati.
"Još kada je rađen popis 2012. imali smo situaciju da su neki delovi ponavljani dva i više puta da bismo došli do realnih podataka sa terena. Pre svega, bio je sporan deo upitnika vezan za obradive površine. Najverovatnije je da će tu biti ozbiljnih odstupanja s obzirom na to da je čitava poljoprivreda u tranziciji. Ono što se u svetu dešavalo, dešava se i kod nas. Ide se u smeru ukrupnjavanja poseda. Sve je manji broj proizvođača, ali oni imaju sve veće posede. Realno bi bilo da nam popis pokaže pad broja gazdinstava, a s druge strane veću prosečnu obradivu površinu po gazdinstvu", objašnjava sagovornik RTS-a.
"Imali smo trend povećanja voćnjaka i vinograda. U poslednjih 10 godina beležimo intenzivniji razvoj prerađivačkog sektora, posebno u oblasti vinarstva, a imamo i sve više destilerija. Trenutno je registrovano oko 430 vinarija, a pre 10-ak godina ih je bilo oko 150. Takođe, imamo i 970 registrovanih destilerija. Prerada voća je u ekspanziji. Realno bi bilo da očekujemo rast površina pod voćem, a na uštrb ratarskih kultura", ističe Bogunović.
"Zbog suša i cena u poslednje tri godine, dobar deo gazdinstava izašao iz stočarske proizvodnje. Ove godine imamo problema i sa afričkom kugom svinja. Jaki farmeri su ostali u poslu, ali je pitanje koliko imaju kapaciteta za neko dalje ukrupnjavanje i poseda i proizvodnje i za dodatne investicije", navodi stručnjak.
Popis poljoprivrede dolazi u trenutku kada se očekuje i donošenje nove strategije razvoja ove privredne grane.
"Sam podatak ne znači mnogo ako se ne uporedi sa nečim. Ako se ne analizira šta je dovelo do neke promene i da li je ona na bolje ili na lošije. Ako je na bolje onda te mere treba pojačati i intenzivirati, a ako se stanje pogoršalo, potrebno je donositi nove planove", ističe Bogunović.
Preliminarni rezultati popisa poljoprivrede biće objavaljeni najkasnije do 31. januara 2024, a konačni će biti objavljivani sukcesivno do kraja 2025. godine.
(EURACTIV.rs)