U Srbiji se u četvrtak i petak (15. i 16. februara) proslavlja Dan državnosti. Istražujemo gde je srpska državnost u problematičnim geopolitičkim okolnostima, ali i odnosima.
Odnos Srbije i Rusije decenijama javnom mnjenju predstavlja "trn u oku". Dok istraživanja s jedne strane i dalje pokazuju veliku naklonost građana Srbije ka Rusiji, u javnosti se u poslednje vreme često mogu čuti i oni suprotni stavovi, uglavnom izazvani velikim prilivom Rusa u našu zemlju usred ratnih okolnosti, zbog čega je srpsko tržište poremećeno na nekoliko nivoa.
"Skalu između rusofilije i rusofobije možemo da posmatramo iz dve ravni. Jedna je ravan politike, a druga je osećanja koja su stvorena u javnosti. Dakle u ravni politike jasno je da imamo kontinuitet proruske orjentacije koji je počeo sa Kosovom. Mi smo tada, iskazujući svoju zahvalnost Rusima koji su rekli da će upotrebiti pravo veta u Savetu bezbednosti bili spremni da sve učinimo Rusima. Sve priče o velikom istorijskom prijateljstvu između Srbije i Rusije su blago rečeno problematične i to istoričari mogu da dokumentuju", jasno ocenjuje za EURACTIV spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić.
Kako kaže, veliki i pravi rast Rusije u Srbiji počinje Kosovom. Tada je Rusija uz malo ulaganja, poput veta u SB, ostvarila velike rezultate, tvrdi.
"Stvoren je pojas Rusije na Balkanu koji je istovremeno pretvoren u poligon za borbe velikih sila od kojih su neki uticaji, od liberalnog zapada dobrodošli, a od autoritarnog istoka formalno nepoželjni", kaže Jakšić.
"Romantičan" odnos Srbije prema Rusiji, ali i onaj neprijateljski, bili su tema konferencije za štampu pod nazivom "Sretenjske dileme - srpska državnost između rusofila i rusofobije".
Dragomir Anđelković iz Centra za razvoj međunarodne saradnje ocenio je na konferenciji da je priča o rusofiliji i rusofobiji zapravo priča o režimu.
"U našem građanstvu skoro pa i nema prave rusofobije. Ovakve izjave su krajnje retke kad se radi o pulsu naroda. Rusofilije ima u većoj meri kao simpatije prema Rusiji i ona je često sekundarna. Srbi su nezadovoljni odnosom Zapada prema nama još od devedesetih godina pa do sadašnjeg rešavanja kosovskog pitanja i onda u tom nezadovoljstvu ponašanja Zapada odu vrlo često suviše daleko u ispoljavanju proruskih stavova", rekao je Anđelković novinarima, među kojima je EURACTIV.
On je ocenio da bi, da nema Rusije i Kine, Kosovo odavno bilo u Ujedinjenim nacijama.
"Nije na nama da se mešamo u unutrašnju politiku Rusije i Ukrajine, na nama je da štitimo naše nacionalne interese. Pravilan odnos bez mnogo emocija, fobija ili filija. Ne smemo da postanemo arena u kojoj će se igrati rusofobne igre, kako bi neko izvukao političku korist", kaže Anđelković.
Istoričar Čedomir Antić iz Naprednog kluba poručio je da Srbija mora da prestane da računa na spasioce i sa levice i sa desnice.
"Jugoslavije više nema, a u EU nas nisu primili, zato treba da vodimo srpsku politiku", rekao je Antić.
Jakšić, međutim, primećuje da se već godinama unazad naša zemlja "gura u naručje Kremlja".
"Dakle imamo kontinuite, i demokratska vlast, a naprednjačka naravno, su se prihvatile jednog kursa koji Srbiju gura u naručje Kremlja, gde sede mnogo darovitije diplomate i političari nego što ih mi imamo. Rusija dobro zna da bez emocija definiše sopstvene interese i da ih plasira kroz formu odbrane Kosova, panslovenstva i panpravoslavlja", tvrdi naš sagovornik.
Putinofilija
Prema njegovim rečima, ono što je opasno je što se tu ne radi samo o rusofiliji, jer bi to značilo uvažavanje jednog naroda, ovde je u pitanju, kaže Jakšić, putinfiilija.
"To je ono što je po Srbiju opasno. Da li Srbiju više voli slovensku braću, logično. Pa i Skandinavci se međusobno više vole, nego što vole Afrikance. Dakle, najveći problem nam je ljubav prema jednoj ličnosti, a to je lider Rusije, Vladimir Putin. Kanal putinofilije i autoritarne vladavine kao modela je jedna od kočnica".
S druge strane, kako tvrdi, istoričar Čedomir Antić na konferenciji za štampu, Rusija nema u Srbiji svoju meku moć, iako pokušavaju da je dobiju.
"Tu pre svega imamo domaće talente i aktiviste koji pokušavaju da podignu inače visok pozitivan stav prema Rusiji za koji ja duboko verujem da je nastao zbog odnosa prema Zapadu, da se ide kontra Zapadu. Međutim, ta ideja o toksičnom uticaju toliko je velika i toliko novca ode, u jednom trenutku million evra je svake godine bilo ulagano u NVO. Tako da, nešto što je ranije smatrano za nedoemokratstki, to je da se prave spiskovi ljudi koji su agenti, to je sada normalno", kaže Antić.
Vladan Glišić iz Narodne mreže je ocenio da je ruska imperija bila garant i opstanak srpske državnosti.
"Rusofobija ne treba da bude zanemarena, jer je pozicionirana u krugovima političke elite. Lični režim je problematičan, on odlučuje na osnovu svojih afiniteta da li će biti rusoflije ili rusofobije. Rusija je često bila na strani onih koji su nam pomagali, ali to nikada nije bilo idealno i mi zato moramo da razvijemo svoj sistem", zaključio je Glišić na konferenciji za štampu.
Od poruka da treba razviti svoj sistem do naše realnosti, kratak je put. To bi se moglo videti u odnosu koji domaća politička javnost ima prema Rusiji, i to samo kroz proceduralno obraćanje, ali i kroz kampanje u medijima, kaže Jakšić.
"Jasno je da postoji jedan debalans u srpskoj politici prema svetu. Da krenemo od banalnog primera. Kako se predsednik Vučić titularno obraća - on kaže ’moj brat Si Điping, moj prijatelj Vladimir Putin i moji partneri sa Zapada’. U toj gradacije se jasno iskazuju naklonosti i na taj način se formatizuje javnost koja uz silne antizapadne kampanje kroz tabloide, naravno uz saglasnost vlasti, tako smo dogurali do situacije da mnogi Srbi misle da je Rusija glavni donator, a ruske donacije su ravne nuli, da je Rusija veliki investitor, što je netačno i na osnovu fabrikovanih priča smo došli do jedne realne situacije da je danas srpska javnost većinski proruska, nesvesna da je proputinovska i to je sistematski rad koji traje barem poslednju deneciju", kaže naš sagovornik
Dan državnosti Srbije i Putinova čestitka
Već jutros (14. februar), predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se amabasadorom Rusije u Srbiji Bocan Harčenkom koji je Vučiću uputio čestitku za Dan državnosti.
"Primite srdačne čestitke povodom nacionalnog praznika – Dana državnosti Srbije. Odnosi između naših zemalja se zasnivaju na viševekovnim tradicijama prijateljstva, kulturne i duhovne bliskosti. Uveren sam da ćemo i dalje svestrano jačati rusko-srpsko strateško partnerstvo, razvijati konstruktivnu saradnju u različitim oblastima. To nesumnjivo odgovara temeljnim interesima naših bratskih naroda. Iskreno Vam želim dobro zdravlje i uspehe, a svim građanima Srbije sreću i prosperitet", navodi se u čestitki predsednika Putina.
Na ovo je odgovor imao i sam predsednik Srbije.
"Zahvalio sam na čestitkama i posebno istakao izuzetnu simboliku Sretenja, kao praznika na koji se susreću naša istorija i državnost, slobodarski duh i ljubav prema otadžbini i najvišim vrednostima za koje smo se vekovima borili", naveo je Vučić na društvenim mrežama.
Ipak, koliko su bliske zaista naše dve države?
O istorijskoj povezanosti Rusije i Srbije mnogi sa različitih krajeva polemišu. Dok istoričar Antić na konferenciji za štampu posvećenu ovoj temu poručuje da je Srbija geografski, pa čak i kulturološki, najdalja Rusiji, po osećanjima je, tvrdi "najbliža".
Naš sagovornik Boško Jakšić osvrće se na ovaj narativ.
"Nas Rusi izdali u oba ustanka u 19. veku, kada su zajedno sa Turskom, Sanstefanskim mirom, prekinuli oslobađanje Kosova od strane turske vojske i stajući na stranu Bugarske, kada u 2. Svetskom ratu Staljin ni na koji način nije pomagao partizanski ustanak, sve dok Crvena armija nije pred kraja rata ušla u Srbiju sa namerom da od Jugoslavije napravi satelita", navodi kao primere i dodaje:
"Ako govorimo o Kosovu i pozitivnu ulogu Rusiju, onda moramo da stavimo stvari u širi kontekst koji kaže da istorijsko prijateljstvo ne postoji ali to ova vlast ne želi da se čuje. Zato smo došli do toga da se u Srbiji slave Putinovi rođendani, i da na raznim manifestacijama idu ljudi sa Putinovom slikom i ruskim zastavama".
Kako ćemo se "osloboditi"?
Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, Srbija je postala jedna od retkih zemalja sveta koje i dalje nisu uvele sankcije ovoj zemlji. Pa čak ni nakon nekoliko javnih pritisaka međunarodne zajednice. Često se govorilo i o posledicama koje bi Srbija mogla da trpi zbog ovakvog stava, a pozivalo se i na usklađivanje spoljne politike sa Evropskom unijom zemlje kandidata za članstvo u ovaj blok. Srpska politička javnost, međutim, ostala je nema.
Kako ćemo popraviti ovaj utisak i kakve ćemo posledice trpeti, pitanje je koje muči javnost.
"U politici važe zakoni kao i u prirodnim naukama. Proces stvaranja nečega traži određeno vreme. Isto to vreme traži i proces ukidanja toga što ste pravili. Ako ste deset godina pravili rusofiliju, možda može velikom koncentracijom da se skrati vreme, ali bi bilo potrebno bar pet ili šest godina da se preokrene mišljenje javnosti. A ja ne vidim čak ni prvi korak što je zabrinjavajuće za zemlju koja slovi kao kandidat za članstvo u EU i to će se tek zamerati Srbiji. Nažalost, cenu neće plaćati vlast, nego Srbija i imidž naše zemlje", zaključuje naš sagovornik.
(JA/EURACTIV.rs)