Zastupnica iz redova HDZ-a, odnosno EPP-a, Željana Zovko, smatra da je konferenciji o zagrebačkom nadbiskupu i kardinalu Alojziju Stepincu mesto upravo u Evropskom parlamentu, a poziva i na otvaranje arhiva UDBE i KOSA.

O tome, kao i o stanju na evropskom jugoistoku, posebno u Bosni i Hercegovini, kojoj je Evropska unija krajem prošle godine dodelila status kandidata, EURACTIV Hrvatska razgovarao je sa Zovko.

Iza sagovornice EURACTIV Hrvatska je dug staž u politici i diplomatiji. Bila je, između ostalog, veleposlanica BiH u Francuskoj, Španiji i Italiji, kao i stalna predstavnica pri UNESCO-u, Svetskoj turističkoj organizaciji i nizu drugih međunarodnih agencija. Od 2012. do 2015. godine bila je međunarodna službenica HDZ-a BiH i savetnica za spoljnu politiku predsedavajućeg Veća ministara BiH.

U Evropski parlament je izabrana na listi HDZ-a, čija je članica, odnosno Evropske pučke stranke (EPP) u sklopu koje djeluje i HDZ. Potpredsednica je spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta.

U svom parlamentarnom radu bavi se ponajpre pitanjima vezanima uz BiH i ostale zemlje evropskog jugoistoka, ali i problemima s kojima se suočavaju zemlje ništa manje turbulentnog Zakavkazja. U fokusu su joj i odnosi sa zemljama Afrike i Latinske Amerike kao i sa SAD-om.

Zovko je zagovornica preventivne diplomatije i inicijator izveštavanja o njoj.

EURACTIV: Zašto ste odlučili da organizujete konferenciju o kardinalu Alojziju Stepincu u Evropskom parlamentu?

ZOVKO: Ja sam 2019. godine bila jedna od inicijatora i potpisnica rezolucije o osudi svih totalitarizama u Evropi, a to uključuje kako osudu fašizma i nacizma, tako i komunizma. Uz to, 2021. godine zatražila sam, u okviru izveštaja o organizovanom kriminalu na Zapadnom Balkanu, da se otvore arhivi UDBA-e i KOS-a jer smatram da te mreže postoje i danas i da su dosta povezane, a stoje i iza organizovanog kriminala u regionu koji je ionako pod velikim uticajem trećih zemalja.

Konferencija je organizovana u sklopu svega onoga što radim u okviru grupe za međureligijski dijalog, a i zato što je pitanje blaženog Alojzija Stepinca bilo politizovano. Htela sam da se uz sve relevantne činjenice obradi ta tema i da se tačno vidi što je to što se koristi za uništavanje ugleda nekoga ko je, po meni, svetac.

Brojna dela govore o tome šta je bllaženi Stepinac sve uradio kao kardinal kako bi spasio brojne Srbe, Jevreje i ostale od fašista i onog što su činili. Ta količina hrabrosti koju je on imao je nezapamćena. Za svakog onog ko ne poznaje katoličku veru kao univerzalnu, nesporno je da je hrabro to što je on činio.

Lično, iza mene stoji priča koju sam kao dete često slušala. Ja sam iz Mostara i često sam još kao dete slušala kakvu je sudbinu nakon Drugog svetskog rata doživeo tadašnji mostarsko-duvanjski biskup Petar Čule, protiv koga su nove komunističke vlasti organizovale iscenirani sudski postupak. I blaženi Stepinac je prošao kroz isti takav proces.

To su bili postupci ne samo protiv Stepinca i Čula, nego protiv svih biskupa koji se nisu hteli odvojiti od Svete Stolice i podrediti vlasti u Beogradu. Nešto slično se danas odvija u Kini.

Stepinac je, dakle, žrtva totalitarizma i već i zbog toga je svetac. Ni NDH nije uspela da kontroliše Katoličku crkvu na način na koji je to nakon Drugog svetskog rata pokušavala komunistička Jugoslavija, budući da Ante Pavelić nikada nije uspostavio nadzor nad Crkvom.

Takav pristup komunističkih vlasti Katoličkoj crkvi pokazuje nerazumevanje načina na koji ona funkcioniše kao univerzalna organizacija na koju se ne može uticati kroz različite ideologije i centre moći. Biskupi su odgovorni jedino Svetoj Stolici. Katolička crkva tako oduvek funkcioniše, pa i danas.

Ceo tekst pročitajte na EURACTIV Hrvatska.

(EURACTIV.rs)