Emanuele Žiofre o evropskom predlogu za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, Kosovu, Ukrajini i Putinu u velikom intervjuu za "Kurir".

Govoreći o rusko-ukrajinskom ratu, Žiofre ističe da će EU nastaviti s kolektivnim pritiskom na Rusiju da okonča svoj imperijalni agresivni rat i povuče trupe i vojnu opremu iz Ukrajine.

Beograd i Priština prihvatili su da rade na evropskom planu kada je reč o Kosovu. Da li je to konačno šansa za normalizaciju odnosa? Da li sprovođenju ovog plana mora da prethodi ispunjenje prethodnih obaveza kao što je ZSO? I da li je ovo veliki uspeh za EU?

"Predlog EU je istorijska prilika. Zato je odlična vest da su se predsednik Vučić i premijer Kurti složili da nije potrebna dalja diskusija o predlogu EU. Međutim, uspeh dolazi sa stvarnim sprovođenjem sporazuma. Visoki predstavnik EU je nakon sastanka istakao da svi dosadašnji sporazumi iz dijaloga ostaju važeći i obavezujući, a to uključuje naravno i uspostavljanje ZSO i na toj urgentnoj stvari ćemo nastaviti da insistiramo. Neophodno je videti pozitivne strane ovog novog sporazuma. Sporazum može da donese nove ekonomske prilike kroz povećanu finansijsku pomoć, poslovnu saradnju i nove investicije na Kosovu i u Srbiji. To će takođe biti prekretnica u procesu integracije Srbije u EU. Specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak će nastaviti svoje diplomatske napore u martu u Beogradu i u Prištini u pripremi sledećeg sastanka na visokom nivou. Moramo svi zajedno da radimo da bi se ostvarila primena svih sporazuma."

Iz EU stižu poruke da je budućnost Srbije u EU, naša zemlja je nedavno od Unije dobila bespovratna sredstva od 600 miliona evra za brzu prugu Beograd-Niš, ranije je dobila znatnu podršku od 165 miliona evra za energetski sektor... Koliko ste zadovoljni saradnjom Beograda i Brisela?

"Ispunjavamo naše obećanje da ćemo pomoći Srbiji da se suoči sa energetskom krizom i da dalje razvija svoju infrastrukturu. Uveli smo novi energetski paket za Zapadni Balkan, od kojeg Srbija odmah dobija 165 miliona evra za ublažavanje efekata energetske krize za ugrožena domaćinstva i preduzeća. Ovaj novac je već u budžetu Srbije. Potpisali smo ugovor o finansiranju za brzi voz koji će povezati Beograd i Niš za 100 minuta. Ovo finansiramo mešavinom povoljnih zajmova i bespovratne pomoći i ulažemo u ovaj projekat ukupno 2,2 milijarde evra.

Nastavićemo da vodimo preko 300 drugih projekata u Srbiji, a u poslednjih nekoliko godina preko takvih projekata donirali smo Srbiji preko 400 miliona evra godišnje. A to su samo donacije iz EU. Povrh toga, tu su i povoljni javni krediti, kao i privatna ulaganja kompanija iz EU. Predsednik Aleksandar Vučić je nedavno ispred Nemačke privredne komore istakao da samo nemačke kompanije zapošljavaju više od 100.000 ljudi u Srbiji, a oni pak imaju porodice i kompanije imaju podružnice s kojima rade. Dakle, stvarni broj korisnika je mnogo veći. Srbija i dalje ostaje važan partner EU. Vlada je ponovo potvrdila evrointegracije kao svoj strateški cilj. A Srbija je napredovala dalje u nizu oblasti kako bi ispunila kriterijume EU.

Ali da bi postala članica, Srbija mora da se uskladi s politikom EU, a to uključuje i spoljnopolitičku oblast. I, naravno, napredak ka normalizaciji odnosa s Prištinom. To podrazumeva poboljšanja u ključnim oblastima kao što su vladavina prava, sloboda medija i dobrosusedski odnosi, jer je EU pre svega zajednica vrednosti. Za članstvo u EU neophodno je ispunjavanje kriterijuma iz ukupno 35 pregovaračkih poglavlja."

Gde je svet godinu dana nakon ruskog napada na Ukrajinu? Šta je pokazao ovaj rat?

"Ruska invazija izazvala je najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata, a posledice nastavljaju da odjekuju širom sveta. Ali, prvo, rat u samoj Ukrajini nastavlja da izaziva razaranje infrastrukture, domova civila, objekata kulturnog nasleđa i svakodnevne gubitke života i kidnapovanja i deportacije ukrajinske dece u oblasti pod kontrolom Rusije ili u samu Rusiju.

Invazija je naterala milione Ukrajinaca da pobegnu od sukoba. UNHCR beleži 8.087.952 izbeglice iz Ukrajine širom Evrope do 20. februara 2023. To čini oko 20 odsto ukrajinskog stanovništva, dok u isto vreme mnogi Rusi pokušavaju da izbegnu regrutaciju i pobegli su iz Rusije. A mnogi Rusi, ali i Ukrajinci, potražili su utočište u Srbiji. U međuvremenu, rat je podstakao proces ka širenju NATO, a Finska i Švedska teže članstvu nakon decenija zvanične neutralnosti. To je takođe stvorilo veću zainteresovanost za članstvo u EU - ako mislimo na aspiracije Gruzije, Moldavije i naravno Ukrajine za EU. Moldavija i Ukrajina sada imaju status zemalja kandidata.

Podsetimo se i da su Ukrajina i Rusija takođe ključni izvoznici pšenice, ječma, kukuruza i jestivog ulja, posebno u afričke i bliskoistočne zemlje. Turska i Ujedinjene nacije posredovale su prošlog leta da se ukrajinskom žitu dozvoli da prođe kroz crnomorske luke, ali Rusija i dalje ometa isporuke, koristeći hranu kao oružje.

Od druge polovine 2021. godine došlo je do snažnog povećanja cena energenata širom sveta. Cena goriva dodatno je porasla kao posledica agresije Rusije na Ukrajinu, što je dovelo i do zabrinutosti u vezi s bezbednošću snabdevanja energijom u EU. Odluka Rusije da obustavi isporuke gasa u nekoliko zemalja članica EU dodatno je uticala na situaciju. Versajskom deklaracijom, dogovorenom u martu 2022. godine, lideri EU složili su se da što pre ukinu zavisnost EU od ruskih fosilnih goriva. A na ovom polju se već mnogo toga dogodilo. Od invazije Rusije na Ukrajinu, uvoz gasa iz Rusije u EU je znatno smanjen. Pre invazije EU je uvozila skoro 50 odsto svog gasa iz Rusije, a sada je blizu 10 odsto. Ovo je uglavnom nadoknađeno naglim povećanjem uvoza tečnog prirodnog gasa i od drugih proizvođača. Postali smo efikasniji i naše ekonomije su prevazišle tranziciju.

Izvor: EPA-EFE/Mikhail Metzel

Prošlog novembra Savet EU se složio sa sadržajem novih mera čiji je cilj da obezbede i podele snabdevanje gasom u EU. Nove mere će poboljšati solidarnost u slučaju stvarnog vanrednog stanja i nedostatka gasa. Zahvaljujući zajedničkoj poljoprivrednoj politici, dostupnost hrane i đubriva nije glavna briga u EU. EU je u velikoj meri samodovoljna i može se očekivati da će njeno jedinstveno tržište dokazati svoju ulogu u apsorbovanju šokova, obezbeđivanju sigurnosti hrane za građane EU i garantovanju podrške prihodima za evropske poljoprivrednike. Bilo je mnogo dezinformacija i laži o praznim supermarketima u zemljama EU. Uopšte nema problema sa snabdevanjem. Niko u EU se nije smrzao kod kuće ili ostao gladan. Evropa je jaka.

Godinu dana kasnije - ništa se nije promenilo u rešenosti Evropske unije i njenih država članica da podrže nezavisnost Ukrajine i njeno pravo na samoodbranu. Evropska unija će nastaviti s kolektivnim pritiskom na Rusiju da okonča svoj imperijalni agresivni rat i povuče trupe i vojnu opremu iz Ukrajine."

Možete li zamisliti Evropu dan nakon završetka rata?

"Sada, ako želite da zamislim posleratnu Evropu, onda zamišljam snažnu EU, koja podržava slobodnu Ukrajinu u njenim prvobitnim granicama i napretku u težnji da postane članica EU. EU će izaći jača iz ovog rata i još odlučnija da sprovodi i štiti multilateralni poredak zasnovan na pravilima. Samo to će uspostaviti trajni mir", rekao je Žiofre za "Kurir":

Kako biste ocenili delovanje EU u proteklih godinu dana u vezi s ratom u Ukrajini?

"EU je ostala jedinstvena i odgovorila s velikom odlučnošću. Upravo smo uveli deseti paket sankcija da otežamo Putinov rat. Ovaj paket podrazumeva mere protiv 121 pojedinca i subjekta koji su ključni u nastavku ovog brutalnog rata, uključujući i odgovorne za vojne aktivnosti, za političke odluke, koji dezinformacijama i zlonamernim narativima zagađuju javni prostor, doprinoseći vojnom ratu i preko informacionog rata. Takođe ciljamo na one koji su umešani u nehumane deportacije i prisilno usvajanje ukrajinske dece u Rusiji, kao i na one koji su odgovorni za razvoj dronova koji gađaju ukrajinske civile i civilnu infrastrukturu. Sankcije EU protiv Rusije posebno su osmišljene da ne ciljaju na hranu i poljoprivredne proizvode. Restriktivne mere koje preduzimamo su protiv ruske vlade i ekonomske elite koja je podržava. Mi pravimo jasnu razliku između ruskog naroda i ruskog režima. Nastavićemo da povećavamo pritisak na Rusiju i da podržavamo Ukrajinu, koliko god bude potrebno."

Koliko bi bilo opasno popustiti Rusiji i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu? Može li to biti poruka drugima u svetu da se sila isplati?

"Ako prestanemo da pružamo podršku Ukrajini, neće biti mira. Bila bi to pobeda agresora nad žrtvom koja bi predstavljala strašnu pretnju našoj kolektivnoj bezbednosti. Ne možemo pretpostaviti da će Putin stati u Ukrajini. Druge zemlje s pravom strahuju da bi mogle postati žrtve ruske agresije. I to nije 'evropsko pitanje'. Ne radi se o "Zapadu protiv Rusije". Reč je o svetu u kakvom želimo da živimo. Pobeda Rusije najavila bi svet u kome niko nije bezbedan i gde bi nezakonita upotreba sile bila normalna stvar. Zbog toga je 141 država, uključujući Srbiju, glasala na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija za osudu agresije. Svet je rekao 'ne' Putinu i ovo je važan politički signal."

S druge strane, da li bi potpuna izolacija Rusije od međunarodnih situacija mogla imati previsoku cenu?

"Rusija je duboko izolovana i važno je preneti jasnu poruku da međunarodna zajednica ne može da toleriše takva kršenja međunarodnog prava, uključujući ratne zločine i zločine protiv čovečnosti i korišćenje hrane i energije kao oružja, dovodeći toliko života u opasnost širom sveta."

Da li mislite da je Putin svestan koliku štetu je ovim ratom naneo Rusiji i Rusima?

"Ne mogu da zamislim da je čovek pod čijim vođstvom se kidnapuju deca i bombarduju domovi civila, a Rusi koji se tome protive bivaju hapšeni, otvoreno zabrinut za svoj narod i štetu Rusiji. Mislim da ga zanimaju samo on i njegovi ciljevi - bez obzira na sve. Činjenica da je povredio samo Ruse i Rusiju je očigledna. Rusija ništa nije dobila. Broj Rusa koji su do sada pobegli iz Rusije je istorijski. Neke procene kažu da je to više od 500.000 ljudi. Više od pola miliona Rusa je oterano! Možda zauvek. Hiljade Rusa takođe su stradale na bojnom polju u stranoj zemlji."

Kakav je bio efekat sankcija EU protiv Rusije? Vidimo da i unutar same Unije ima političara koji smatraju da sankcije nisu donele skoro ništa, da uopšte nisu pomogle da se postigne mir u Ukrajini, a da su istovremeno, ocenjuje se, nanele štetu evropskoj ekonomiji...

"Naše restriktivne mere su tu da sankcionišu ponašanje predsednika, ruske vlade i vojske, ali ne i da sankcionišu jednu naciju. Cilj velikog dela sankcija je da oslabi sposobnost Rusije da finansira rat. A efekti sankcija su vidljivi. Po mom mišljenju, postoje tri parametra na osnovu kojih možete sagledati posledice sankcija koje je odobrio Savet EU. Prvo, javni deficit. U januaru 2023. on je 14 puta veći nego januara 2022. Drugo, trgovinski deficit: mnogo veći. Treće, prihodi od ugljovodonika: polovina u januaru 2023. nego u januaru 2022. U 2022. sankcije nisu bile u punoj primeni, cene energenata su bile veoma visoke, a mi smo još uvek zavisili od gasa iz Rusije.

Danas su cene pale. Rusija prodaje svoju naftu po 40 dolara po barelu kada je tržište na 80 dolara - dakle, oni dobijaju polovinu tržišne cene - a mi smo se oslobodili zavisnosti od gasa. Prema tome, ova godina će biti veoma loša za rusku ekonomiju.

Ruska ekonomija je veoma ranjiva zbog nedostatka diverzifikacije i svojih komandno-ekonomskih karakteristika. Ona u velikoj meri zavisi od izvoza prirodnih resursa i nema, na primer, dobro razvijenu tehnologiju i sektor usluga. Sankcije smanjuju taj izvoz. Rusija je takođe uvela zabranu izvoza za brojne proizvode jer su ti proizvodi potrebni samoj Rusiji, što još jednom naglašava ekonomski uticaj sankcija EU. Sankcije slabe ključne ruske izvozne sektore, koji su centralni za rusku ekonomiju, kao što su čelik i gas, i remete izvoz brojnih prepoznatljivih ruskih proizvoda, kao što su votka ili kavijar. Sankcije na rusku naftu i naftne derivate dodatno će skresati prihode ruskog budžeta i manje prihoda će se slivati u državni budžet 2023. godine. Sankcije slabe ekonomsku bazu Rusije, lišavaju je kritičnih tehnologija i tržišta i znatno smanjuju njenu sposobnost da vodi rat.

Iako je uticaj sankcija uglavnom dugoročan, već vidimo efekte, kao što su proizvodnja oružja, održavanje aviona i vozova ili pad ruskog BDP za procenjenih 4,5 odsto u 2022.

Sankcije rade. Treba ih održavati u dužem periodu i mora se osigurati da se one ne zaobilaze, na šta ćemo posebno paziti. Same sankcije nisu jedini odgovor za zaustavljanje rata. Pored sankcija, takođe pružamo znatnu vojnu pomoć Ukrajini da se odbrani. To je sigurno prilično ojačalo Ukrajinu. A kada je u pitanju evropska privreda, mogu da podelim činjenicu da trenutno širom EU imamo najnižu stopu nezaposlenosti od 1999. godine", rekao je Žiofre "Kuriru".

Najzad, ukratko, kako biste ocenili ponašanje Ukrajinaca i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog?

"Ukrajinskom predsedniku je ponuđeno da bude evakuisan kada je izbio rat. Hrabro je ostao i dostojanstveno vodi svoju zemlju, a Ukrajinci se takođe hrabro bore protiv agresora i s ponosom brane svoju zemlju - jer narod plaća visoku cenu svakog dana. I podsetimo da je predsednik Ukrajine samo nekoliko nedelja nakon početka agresije - u martu 2022. godine - izneo ideju da se usvoji neutralni status Ukrajine u zamenu za bezbednosne garancije u razgovorima s Rusijom u Turskoj. Rusija je ovo zbrisala sa stola i nastavila da šalje rakete. Ideja da je širenje NATO uzrok rata je stoga prosto mit. Ukrajina se razvila u demokratiju - najveću noćnu moru za ljude poput Putina i predsednika Lukašenka u Minsku.

U međuvremenu, predsednik Zelenski je predstavio novi plan u 10 tačaka koji EU u potpunosti podržava. Rusija je i njega zbrisala sa stola i želi da zadrži teritoriju koju je nezakonito osvojila.

Narod Ukrajine može i dalje da računa na EU. I računamo da će Srbija stati rame uz rame s nama. Evropski put nosi najveće šanse. Put EU je vladavina prava i poštovanje zakona, dok je Putinov put vladavina oružja", zaključio je Žiofre.

(EURACTIV.rs)