Viola fon Kramon tvrdi da je vreme da se prevaziđe stara i veoma agresivna retorika jer EU ne može prihvatiti zemlju koja još uvek živi u prošlosti

"Ako Srbija ne želi u EU, ne treba je terati na to. Možda žele da ostanu izvan i vide kako se sve druge zemlje Zapadnog Balkana priključe EU. To je njihova odluka", rekla je fon Kramon.

Evropska poslanica je objasnila da, iako je Srbija podržala Ukrajinu isporukom oružja i pružanjem humanitarne podrške, njena retorika o pitanju Kosova i Srbije sugeriše drugačije.

"Kada je u pitanju Kosovo, mislim da je sada vreme da se prevaziđe ova stara veoma, veoma agresivna retorika, ovaj užasan nacionalistički pristup. Ne možemo u Evropskoj uniji da prihvatimo zemlju koja još uvek živi u prošlosti držeći se starih narativa", objasnila je ona.

Fon Kramon je rekla da je ranije mislila da Srbija ima interes da se pridruži EU i postane aktivan igrač u procesu pridruživanja, ali su nedavni događaji, uključujući pogoršanje odnosa sa Kosovom, doveli u sumnju.

Izvor: ROBERT ATANASOVSKI/EUROPEAN COMMISSION

Što se tiče procesa dijaloga koji je nedavno zaustavljen zbog rasplamsavanja tenzija na severu Kosova, fon Kramon je rekala da je razočaravajuće jer postoji mnogo nade u vezi sa nedavnim sporazumima koji bi situaciju doveli blizu konačnog priznavanja Kosova.

"Korak pre konačnog priznanja koji bi značio da je Kosovu dozvoljeno da aplicira za sve međunarodne institucije, uzajamno priznavanje ličnih karata i srednjoškolskih diploma...ali ovaj sporazum nije sproveden", rekla je ona i objasnila kako misli da je teško zamisliti da smo blizu pronalaženja priznanja.

Na pitanje o kritikama da EU ne tretira Kosovo pravedno, posebno o nedavnim sankcijama EU protiv Prištine, fon Kramon vidi situaciju kao nijansiraniju.

"Postoji opšti osećaj da Srbiju ne tretiramo jednako sa Kosovom. I, kada su u pitanju domaća pitanja, slažem se sa tim. Srbija ništa nije uradila", rekla je ona.

Fon Kramon je rekala da je potrebno više raditi na tome kako se Srbija odnosi prema novinarima, medijima, vladavini prava i drugim stvarima. 

Izvor: EPA-EFE/AHMED JALIL

Kada je reč o dijalogu, smatra da EU nije napravila neku značajnu grešku, već uložila ozbiljan trud, međutim, nedostajala je politička volja sa obe strane.

"Poslednja eskalacija nasilja na severu bila je zaista vrlo predvidljiva. I svi su upozoravali premijera Kurtija da ne ide dalje. Ali, on je to ipak učinio. Ako ne želite da sarađujete, bez obzira šta vam ljudi i prijatelji savetuju, onda da, suočavate se sa kritikom. To je tako jednostavno", rekla je ona.

Međutim, evropski poslanik je dodao da bi trebalo biti više kritika na račun Srbije, posebno u pogledu njenog pristupanja EU.

Administrativno čišćenje Albanaca

Na temu nedavno završenog istraživanja o etničkom administrativnom čišćenju Albanaca u južnim srpskim opštinama, fon Kramon je rekala da je prekasno da se ovo uključi u tekući dijalog Kosova i Srbije koji podržava EU, ali da se može uključiti u pregovore Beograda sa EU.

"Mislim da je sada kasno... Koliko sam razumela, to ne može da se uključi u dijalog, ali svakako treba da bude više na dnevnom redu pristupnih pregovora", rekla je ona.

Portal Ekit. al, partner Euractiva, bio je prvi medij koji je 2020. godine objavio nalaze istraživača Flore Ferati Saksenmajr, koja je otkrila da se etnički Albanci sistematski i protivzakonito brišu iz matičnih knjiga Srbije.

U konačnom izveštaju o njenom radu, objavljenom nedavno, utvrđeno je da je više od 6.000 etničkih Albanaca "pasiviziralo" adrese iz južnih srpskih regiona, što znači da ne mogu da kupuju ili prodaju imovinu, dobijaju pristup obrazovanju ili zdravstvenoj zaštiti, glasaju ili ostvaruju druga osnovna prava.

Isto istraživanje je pokazalo da se populacija etničkih Albanaca u nekim regionima smanjila za preko 70%. Prema istraživanju i prikupljenim svedočenjima stanovnika, vlasti su, pod okriljem zakona o prebivalištu, tvrdile da šalju ljude da provere prebivalište.

Ovi izaslanici bi prijavili da se stanovnici ne mogu naći na njihovoj adresi, a o tome bi poslato obaveštenje Izbornoj komisiji. Čitave porodice se tako brišu sa izbornih lista, a bez izdatih pismenih odluka, nema načina za žalbu.

"Sada možemo da podstaknemo Komisiju na to. Do sada smo imali samo sitnice, neke podatke tu i tamo dokaze iz poseta na terenu i međunarodnih poseta... Sada imamo veoma detaljne informacije o tome kako je se albanska manjina diskriminisala", rekla je ona i dodala da je potrebno to uključiti u sledeću rundu pristupnih pregovora i uključiti u klaster o vladavini prava.

Evropska poslanca je takođe objasnila da, iako je u prošlosti postojala vrlo jasna, široka albanska većina, "sada je albanskim manjinama sve teže da zadrže ljude u regionu".

Govoreći o sržu problema, podseća da su posle raspada Kosova Srbi na severu zemlje bili deo političkog dogovora, ali da nije bilo političke volje da se to učini sa Albancima na jugu Srbije.

"Srbi na severu Kosova su grupa od visokog političkog značaja. To treba da uradimo i prema albanskoj manjini u Srbiji, ali to niko nije uradio. Na nama je da izvršimo veći pritisak na Vladu Srbije", rekla je.

(EURACTIV.rs)