Bugarska i Rumunija se bore za članstvo u Šengenu, ali proces nastavlja da bude blokiran, navodeći kao problematičnu nedovoljnu kontrolu tokova neregularnih migracija.
Bugarska će ove godine imati dve prilike da pristupi bezviznoj šengenskoj zoni, i to u oktobru i decembru, najavio je u nedelju bugarski premijer Nikolaj Denkov.
Bugarska i Rumunija se bore za članstvo u Šengenu, ali Holandija i Austrija nastavljaju da blokiraju proces, navodeći kao problematičnu nedovoljnu kontrolu tokova neregularnih migracija. Dok su Holandija i Austrija blokirale članstvo Bugarske u Šengenu, Rumuniju je blokirala samo Austrija.
"Ne mogu da garantujem da ćemo u oktobru postati deo Šengena", priznao je bugarski premijer, govoreći o predizbornoj kampanji u Holandiji, koja se, uz Austriju, i dalje protivi članstvu Bugarske jer Bugarska ne čini dovoljno da spreči ilegalne tokove migracija na spoljnoj granici EU sa Turskom - što je tačka na koju će se Holanđani fokusirati tokom kampanje, veruje Denkov.
Ipak, bugarski premijer je uveren da će špansko predsedavanje Savetom EU pomoći kandidaturi Bugarske i Rumunije za članstvo u Šengenu, napominjući obećanje da će sledeća šansa za Bugarsku i Rumuniju biti u decembru.
Denkov tvrdi i da Španija podržava obe zemlje, a jedan od prioriteta u predsedavanju je prijem Bugarske i Rumunije u Šengen. On dodaje da ako Bugarska ispuni sve obaveze i usvoji neophodne zakone, niko neće imati suštinski argument protiv prihvatanja zemlje u Šengen.
Ranije 2023. Holandija je počela da daje diplomatske signale da bi mogla da ukine veto na Bugarsku, što bi ostavilo Austriju izolovanu u EU po ovom pitanju. Jedan od razloga je bila značajna reforma pravosuđa u Bugarskoj i odluka Komisije da ukine Mehanizam saradnje i verifikacije (CVM) u dve balkanske zemlje.
Razvoj situacije dao je Sofiji i Bukureštu veliku nadu da bi mogli biti primljeni u Šengen na jesen ove godine. Početkom jula, međutim, koaliciona vlada Marka Rutea u Holandiji podnela je ostavku nakon što se koalicioni partneri nisu složili oko imigracione politike zemlje. Ovo je poremetilo proces prijema obe zemlje.
Bugarska se nada da će ublažiti Ruteovu poziciju zbog podrške Ukrajini i reformi pravosuđa, ali i zbog pobede koalicije između holandske partije levog centra PvdA i GroenLinks. Levica vodi u anketama u zemlji nakon što je udružila snage uoči predstojećih vanrednih izbora za nacionalni parlament u novembru.
Jedan od kandidata za nosioca liste holandske levice je bivši potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans, koji je u julu najavio da će napustiti funkciju u Briselu da bi učestvovao na izborima u Holandiji.
Timermans je godinama tvrdio da Bugarska i Rumunija treba da postanu deo Šengena.
(EURACTIV.rs)