"Ako se posvetite novoj nuklearnoj elektrani, budite svesni ogromnih investicija koje će vam trebati, kao i troškova tokom celog životnog ciklusa što znači da ćete biti zaglavljeni sa njima dugo", rekao je Frans Timermans još 2020.

"Ulaganja u nove nuklearne elektrane su loša za klimu zbog visokih troškova i dugog vremena izgradnje", navodi list u petak (21. jula), čiji je glavni autor Luk Hejvud iz Evropskog biroa za životnu sredinu (EEB), grupe za zastupanje Zelenih.

Rad se bavi razlozima kašnjenja i prekoračenja troškova u nedavnim velikim nuklearnim projektima u Evropi, kao što su francuski "Flamanville 3" i finski "Olkiluoto"  reaktori.

"S obzirom na hitnost ublažavanja klimatskih promena, koje zahteva smanjenje emisija iz električne mreže EU na skoro nulu u 2030-im, prednost treba dati najjeftinijoj tehnologiji koja se najbrže može primeniti", tvrdi list, ističući da obnovljivi izvori energije "pobeđuju nuklearnu" i po ceni i po brzini.

Suština je, prema autorima, da su nove nuklearne investicije "opasna smetnja" za zemlje EU jer uništavaju investicije koje bi inače mogle da se ulože u druge lako dostupne tehnologije koje se mogu primeniti mnogo brže.

"Svaki evro uložen u nove nuklearne elektrane tako odlaže dekarbonizaciju u poređenju sa ulaganjima u obnovljive izvore energije", upozorili su istraživači.

Širom Evropske unije planiraju se ili ozbiljno razmatraju novi nuklearni reaktori - u Francuskoj, Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Bugarskoj, Sloveniji, Švedskoj, kao i u Velikoj Britaniji.

Izvor: EPA/Tomas Hudcovic

Studija je ponovila komentare visokog predstavnika EU za klimu Fransa Timermansa, koji je upozorio na budžetske implikacije za vlade EU, rekavši da su novi nuklearni projekti "veoma skupi" i nose težak finansijski teret tokom čitavog životnog ciklusa.

"Ako se posvetite novoj nuklearnoj elektrani, budite svesni ogromnih investicija koje će vam trebati, kao i troškova tokom celog životnog ciklusa što znači da ćete biti zaglavljeni sa njima dugo", rekao je 2020. Timermans, godinu dana nakon stupanja na funkciju.

Zakonom EU o klimi, dogovorenim 2021. godine, postavljen je pravno obavezujući cilj da se smanji 55% neto emisija ugljenika u Uniji do 2030. u poređenju sa nivoima iz 1990. godine, pre nego što dostigne neto nulu do 2050. godine.

Evropska komisija je u Briselu zvanično je izjavila da neće blokirati pomoć vlada za izgradnju novih reaktora.

Ali nevoljnost Komisije u pogledu nuklearne energije postala je očigledna u njenom martovskom predlogu zakona o industriji bez neto nule, koji atomsku energiju ne navodi među "strateškim" tehnologijama EU za dekarbonizaciju.

Isto tako, nuklearna energija nije pomenuta ni jednom u radnom dokumentu Komisije o "strateškim" zelenim industrijama, objavljenom 23. marta.

Evropski parlament trenutno razmatra amandmane na zakon o neto nultoj industriji pre njegovog konačnog usvajanja, pri čemu zakonodavci EU nastoje da ukinu razliku između "strateških" i nestrateških tehnologija u nacrtu uredbe.

Ovo je izazvalo strepnju među zelenim grupama poput Evropskog biroa za životnu sredinu. "Zabrinuti smo zbog nastojanja da nuklearna energija bude navedena kao strateška tehnologija prema Zakonu o neto nultoj industriji", rekao je EEB za EURACTIV.

U međuvremenu, zemlje EU su podeljene po pitanju uloge nuklearne energije u energetskoj tranziciji. Dok grupa od 14 zemalja članica EU na čelu sa Francuskom želi da nuklearna energija bude ravnopravna sa obnovljivim izvorima energije, zemlje poput Austrije, Nemačke i Luksemburga se protive tome.

(EURACTIV.rs)