Od kada je proces pridruživanja zvanično pokrenut, do danas, Srbija je na putu ka EU prošla različite faze

- Ne postoji (odluka), jer postoje promenljivi uslovi. Koji su kriterijumi? Uradite jedno, oni postave drugo. Ne poštuju se potpisani sporazumi – mišljenja je i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić koji je učestvovao na Bledskom strateškom forumu.

Od kada je proces pridruživanja zvanično pokrenut, do danas, Srbija je na putu ka EU prošla različite faze.

Od otvaranja poglavlja, do zatvaranja…pauza, teških reči, “pretnji” ali i pohvala, uvođenja klastera… bilo je svega. Svega osim konačnog prijema. Srbija je tako, posle Turske i Crne Gore, postala zemlja koja najduže pregovara sa EU.

Paralelno sa konstantnim postavljanjem novih uslova za prijem u “društvo odabranih”, kod dela građana povećavao se animozitet prema ideji ulaska u EU.

Izvor: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Pad podrške javljao se po pravilu kad god su rasli pritisci (u vezi sa KiM, pregovorima sa Prištinom, pojavom pandemije korona virusa, uvođenja sankcija Rusiji…).

Svoj vrhunac dostigao je prošle godine, kada se prema istraživanju koje je sproveo Ipsos, protiv evropskih integracija izjasnilo čak 44 odsto građana, dok je 35 odsto za, a ostalih 21 odsto ne zna ili ne želi da se izjasni.

Šta do sada (ni)je urađeno?

Kada je 2012. Srbija postala zemlja kandidat, vrlo optimistično su se pominjale 2014. I 2016. godine kao datum ulaska u EU. Tokom pregovora otvorena su 22 od 35 poglavlja u okviru kojih su postojali pojedinačni uslovi za ispunjavanje kriterijuma.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Do sada su privremeno zatvorena samo dva od ukupno 35 poglavlja (o nauci, istraživanju, obrazovanju i kulturi), a od od 2019. do kraja 2021. nijedno novo nije otvoreno. Usvajanjem nove metodologije proširenja prešlo se na tzv. klastere.

Tih 35 poglavlja grupisano je u šest klastera - vladavina prava, tržište, ekonomija, zelena agenda, poljoprivreda i spoljni odnosi. U decembru 2021, posle dve godine zastoja, Srbija je otvaranjem takozvanog klastera "četiri" nastavila pristupne pregovore.

Potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), kojim se regulišu obaveze kandidata – ukinute su vize za građane Srbije.

"SSP je bio jedan od neophodnih koraka ka ukidanju viza za građane Srbije, jer ne postoji država koja nema ovakav sporazum, a koja se nalazi na beloj Šengen listi", navodi se na sajtu Ministarstva za evropske integracije.

U međuvremenu, datum prijema se pomerao. Kada je pre 5 godina doneta nova strategija o proširenju EU na Zapadni Balkan, Srbija je ponovo videla šansu. Pominjala se 2025. Kao novi rok, ali I to je u međuvremenu iščezlo, pa se datum ne pominje ni u Briselu ni u regionu.

Put Srbije ka EU kroz datume i rokove

7. novembar 2005.
Početak pregovora EU i Srbije i Crne Gore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju

Maj 2006.
Evropska unija otkazuje pregovore usled loše saradnje sa Haškim tribunalom

29. april 2008.
Potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije

Decembar 2009.
Stupio je na snagu bezvizni režim sa Evropskom unijom, čime se ukidaju vize za putovanja u države članice EU koje su deo “šengena”

22. decembar 2009.
Srbija je podnela zahtev za prijem u članstvo u Evropskoj uniji

1. mart 2012.
Evropski savet doneo je odluku da Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji

19. april 2013.
U Briselu, predsednik Vlade Srbije, Ivica Dačić, i predstavnik Prištine, Hašim Tači, potpisali su "Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa" Beograda i Prištine

21. januar 2014.
U Briselu održana je prva međuvladina konferencija između Srbije i EU, čime je označen početak pristupnih pregovora na političkom nivou

14. decembar 2015.
Otvorena prva pregovaračka poglavlja: Poglavlje 32 (Finansijski nadzor) i Poglavlje 35 (Ostalo - normalizacija odnosa Beograda i Prištine)

18. jul 2016.
Doneta je odluka o otvaranju dva poglavlja: Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i Poglavlje 24 (Pravda, sloboda i bezbednost)

13. decembar 2016.
Doneta je odluka o otvaranju dva poglavlja: Poglavlje 5 (Javne nabavke) i Poglavlje 25 (Nauka i istraživanje)

27. februar 2017.
Održana Peta međuvladina konferencija između Srbije i EU i doneta je odluka o otvaranju dva poglavlja: Poglavlje 20 (Preduzetništvo i industrijska politika) i Poglavlje 26 (Obrazovanje i kultura). Poglavlje 26 je privremeno i zatvoreno

26. jun 2017.
Osnovano je Ministarstvo za evropske integracije, kada je i prestala da postoji Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije

11. decembar 2017.
Održana je Sedma međuvladina konferencija između Srbije i EU i doneta je odluka o otvaranju dva poglavlja: Poglavlje 6 (Pravo privrednih društava) i Poglavlje 30 (Ekonomski odnosi sa inostranstvom)

Od juna 2018. do decembra 2019.
Otvorena su Poglavlje 33 (Finansijske i budžetske odredbe), Poglavlje 13 (Ribarstvo), Poglavlje 17 (Ekonomska i monetarna politika), 18 (Statistika), 9 (Finansijske usluge) i Poglavlje 4 (Sloboda kretanja kapitala)

5. februar 2020.
Usvojena je nova metodologija vođenja pristupnih pregovora, čime je 35 pregovaračkih poglavlja grupisano u 6 klastera

14. decembar 2021.
Održana je druga međuvladina konferencija od prelaska na novu metodologiju, na kojoj je otvoren klaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost.

"Proširenje (ni)je san"

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je na otvaranju Bledskog strateškog foruma da je put ka EU za zapadni Balkan počeo pre više od 20 godina, kao i da proširenje više nije san, već je vreme da se ide napred.

On je naglasio da Evropska unija mora da bude spremna da primi nove države članice do 2030. godine i dodao da zemlje Zapadnog Balkana treba nazvati budućim članicama.
Ipak, "stari znalac evropskih prilika”, šef srpske diplomatije, nije se preterano obradovao ovoj izjavi.

Kaže, puno puta je slično čuo.

- Da li je rekao to kao on (Šarl) ili u ime EU? Da li sve države članice stoje iza toga? Bio bih radostan da je to tačno. Ali, isto tako, čini mi se da 10, 11 godina, svi mi učestvujemo na ovakvim skupovima i na svakoj konferenciji postoji čuvena tema – evropske integracije Zapadnog Balkana - konstatovao je Dačić.

- Mi prvo nismo zadovoljni što se toliko dugo taj proces odvija, zato što mislim da nema ni jednog razloga da se taj proces tako odlaže i zaustavlja. Znate, mnogi od nas kažu ovde da smo mi nešto krivi, zato što i dalje postoji taj spor oko statusa Kosova. Ali šta je sa, na primer, Albanijom i šta je sa Severnom Makedonijom, šta je kod njih razlog? Znači, generalno, ceo ovaj region se nalazi u jednoj vrsti rezervne čekaonice, gde se tu prelamaju mnogi problemi koji postoje generalno u celom svetu i gde postoji dilema da li Evropsku uniju treba širiti ili ne.

(EURACTIV.rs)