Francuska je zbog svog značaja na međunarodnoj sceni posebno izložena ruskoj špijunaži i mešanju, kao što su obaveštajci pod diplomatskim zaštitom, rekao je Nikola Lerner, šef francuske obaveštajne službe.
Saslušanjem istražnog odbora za strano mešanje Narodne skupštine, koje je održano prošlog februara, ali je tek sada objavljeno, predsedavao je poslanik Nacionalnog skupa (RN) Žan-Filip Tangi.
Lerner, šef Generalnog direktorata za unutrašnju bezbednost (DGSI), upozorio je na političko mešanje i značaja dezinformacija za podrivanje glasa Francuske.
Povodom mešanja u političke krugove, Lerner je rekao da je neke francuske parlamentarce obavestio o „nekoliko slučaja poslednjih meseci, nakon što je otkrio kontakte sa ruskim obaveštajcima pod diplomatskim zaštitom“.
U prošlosti su političke ličnosti „visokog ranga“ održavale odnose sa stranim špijunima, ponekad bez njihovog znanja. Finansijske veze su mnogo ređe, jer ih je francuski obaveštajac opisao kao povremene i pojedinačne slučajeve“.
Uzimajući primer zvaničnika koji su otišli u Donbas ili na Krim u misije za posmatranje izbora, Lerner smatra da to „predstavlja prelazak praga u pogledu odanosti dotičnoj zemlji“.
To je bio slučaj francuske delegacije 2015. koju je predvodio poslanik u Evropskom parlamentu Tjeri Marijani (Rassemblement national/ID) kada je pripadao stranci Les Republicains (EPP).
Slične posmatračke operacije dogodile su se 2020. tokom ustavnog referenduma koji je raspisao ruski predsednik Vladimir Putin, na kome je učestvovalo 10 poslanika iz Nacionalnog skupa.
Kineska mreža "manje razvijena"
Izgleda međutim, da nijedna francuska politička partija danas nije izmanipulisana od inostrane sile, dodao je Lerner.
Dakle, infiltracija „obaveštajnih službenika pod diplomatskim zaštitom“ ostaje jedno od glavnih oruđa. Posebno je koristi Rusija, koja ima „najvažniji mehanizam“.
On je dodao da se njihov broj značajno smanjio od početka ukrajinske krize, posebno od proterivanja mnogih agenata na francuskom i evropskom tlu pod diplomatskim pokrićem.
Lerner ističe da u ovoj oblasti „Kina održava mrežu pod diplomatskim pokrićem koja je znatno manje razvijena od one u Rusiji“.
Civilno društvo i akademska zajednica
DGSI je takođe zabrinut zbog infiltracije stranih zemalja u francusko civilno društvo.
Francuske obaveštajne službe su „posebno budne u pogledu akademskog i istraživačkog sveta“, koji je veoma izložen špijunaži i mešanju kroz partnerstva ili bratimljenje.
Kina i Rusija, koje su danas u fokusu evropske pažnje, su države „sa najuspešnijom obaveštajnom politikom“, rekao je šef francuske obaveštajne službe.
Pored uticaja, špijunaže i mešanja, ove zemlje imaju „politiku informisanja ili dezinformacija“ kako bi „diskreditovale“ francuski uticaj i model.
Neke države pribegavaju „iskrivljenim informacijama bez ikakvih skrupula da bi promovisale svoj narativ i diskreditovale naš model“, rekao je Lerner, navodeći izazove u slobodi štampe i izražavanja u onoj meri u kojoj dozvoljavaju kritiku vere.
Prema ovom narativu, Francuska je predstavljena kao zemlja koja „deli lekcije iz bezbednosti i demokratije“ spoljnom svetu, Iranu ili Rusiji, na primer, dok je kod kuće represivna.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu, EU je zatvorila ruske propagandne kanale RT i Sputnjik, primetio je Lerner. Međutim, prema njegovom mišljenju, samo izuzetni događaji, kao što je rat u Ukrajini, omogućili su takvu odluku.
Prema njegovim rečima, to postavlja pitanje evropskog pravnog okvira.
Zakon bi trebalo da dozvoli „regulatoru da interveniše mimo svojih uobičajenih prerogativa kada su sankcije nedovoljne, a zabrana medija koji jasno i isključivo služe kao propagandno sredstvo postane neophodna“, rekao je on.
Povećanje ruskog špijuniranja u Finskoj
U međuvremenu, novi izveštaj u Finskoj pokazuje zabrinjavajući trend u vezi sa špijunskim aktivnostima Rusije i sličnosti sa situacijom u Francuskoj.
Konkretno, izveštaj koji je sprovela istražna jedinica Finske radiodifuzne kompanije i koji je potvrdila Bezbednosna i obaveštajna služba (Supo) otkriva da su do jedne trećine osoblja ruske ambasade u Helsinkiju prerušeni obaveštajci.
U drugom izveštaju, Supo je takođe potvrdio porast ruskog špijuniranja prošle godine.
U izveštaju se navodi da je ruska obaveštajna služba uočila da su njihove aktivnosti „značajno“ oslabljene, posebno zbog proterivanja i odbijanja viza pa je broj ruskih obaveštajnih agenata koji deluju u Finskoj opao za oko polovinu 2022. godine.
Glavni metod ruske spoljne obaveštajne službe je „dugotrajna i ciljana lična obaveštajna informacija pod diplomatskim pokrićem“, ne samo u Finskoj već i širom sveta, rekao je Mikko Porvali, glavni inspektor detektiva Supoa.
Procenjuje se da ruska spoljna obaveštajna služba ima oko 13.000-15.000 ljudi.
Mnoge nordijske zemlje su nedavno proterale ruske diplomate.
Tradicionalno, Finska je bila tajanstvenija u vezi sa svojim merama, a vlasti nisu otkrile koliko je ruskih diplomata proterano iz zemlje.
(EURACTIV.rs)